Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Коштана као телесна архетипизација људског нематеријалног искуства

Овај рад указује на оне аспекте Коштане Борисава Станковића који омогућавају да се ова драма чита и доживљава као скуп архетипских модела људске потребе за материјализацијом тежње за апсолутом и повратком у рај савршене среће и склада. Јунаци ове драме теже за искуством коме не знају име, форму, карактеристике, али кроз одређене видове оваплоћења препознају га као нешто што се може у простору и времену доживети. Ова драма истражује питања материјализације емоције путем гласа, или оваплоћење жудње за срећом, младошћу и лепотом у појави младе Коштане, или пак жудње за бесконачном и неописивом слободом, коју Коштана означава речју „тамо”. Камерни амбијент грађења драмског конфликта успева да успостави универзални филозофски и уметнички механизам разумевања људског искуства путем Јунговске архетипизације ликова и језичког израза. Анализом кључних делова драме Коштана открива се вера људског субјекта да свака спознаја механизма апсолутне чежње мора имати свој материјални модус постојања, који, међутим, препознат и уочен као такав, истовремено долази у сукоб са осталим аспектима материјалности људског бића.
Citation export: |
![]() |
![]() |