Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Нушићев Покојник и Толстојев Живи леш: упоредна семантика

Сржну пажњу у саопштењу посвећујемо, по нашем суду, привилегованој семантичкој функцији интертекстуалне релације Нушићевог Покојника са другим драмским текстом, Живим лешом Л. Н. Толстоја, посебно стога јер није тешко уочити да се кључни проблем самоубиства као губитка идентитета – негације себе – у Толстојевој драми – у Нушићевом дјелу преузима без остатка. Отуда је у овоме суштаствено питање семантичке функције „текста у тексту” (Ј. М. Лотман): Нушићевог нескривеног цитатног преузимања и специфичности релације са гласовитим Толстојевим драмским дјелом. Показаће се да управо овај поступак (цитатности и монтаже) конституише битно метазначење драмског текста које врхуни у радикалном Нушићевом антрополошком песимизму: базичном трагичном доживљају егзистенције за коју се, судећи по упоредној анализи Покојника и Живог леша, више не може наћи никакво спасоносно рјешење.
Citation export: |
![]() |
![]() |