Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
„Вук” и „Даничић”: о именовању твораца српскога књижевног језика

Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић родили су се и формирали у различитим друштвеним системима; припадали су епоси другачијој од данашње. Обојица су уобличили именске формуле како су желели да их савременици препознају, називају и ословљавају, што је битно за начин реферисања на њих. У непосредном цитирању, уз наслов ауторскога дела, подразумева се преношење дате, пуне именске формуле. У непосредном казивању о њима као личностима или ствараоцима очекује се кратко (није ``скраћено'') навођење, у духу српскога језика, саобразно традицији која се формирала. У именовању старијега од њих вишечлана номинација је развијена поступно и остала је доминантна једночлана номинација, наслеђена из минулих епоха, измењена у Србији тек 1851; за млађега се, пак, у другој половини истога столећа учврстио образац након што је он сâм изабрао сопствени псеудоним 1847. Веродостојно је само оно како су савременици и прве наредне генерације именовали једнога и другога, у другој половини XIX и првој половини XX в. ‒ постојано. Да би се избегао анахронизам, исто треба да важи и у нашем времену и потоњим временима.
Citation export: |
![]() |
![]() |