Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Даничићев допринос школовању првих бугарских филолога у 19. веку

Овај текст посвећен је стручном прилазу стандардизацији књижевних језика на компаративном плану, улози и доприносу угледних стручњака у конкретним питањима која су решавана током 19. века. У бугарској расправи о облику књижевног језика и о примени модерних филолошких знања учествују и интелектуалци, који су познавали и поштовали Караџићеву концепцију и неоспорни научни допринос Ђуре Даничића. Разматрају се кључне дискусије о карактеру писма бугарског и српског језика, узимајући у обзир њихова заједничка и дистинктивна обележја. Један од првих бугарских филолога са високим образовањем за своје време и са истанчаним смислом за језички развој био је Никола Парванов, који је студирао у Београдској гимназији и у Великој школи, а као филолог формирао се под непосредним руководством Ђ. Даничића. Парванов у својим радовима о бугарском језику указује да се руководио предавањима и списима свог учитеља Даничића. До краја 19. века, када су институционализовани јединствена норма и правопис бугарског језика, филолошке расправе садрже сличности у придржавању основних принципа за изградњу савремених књижевних језика.
Citation export: |
![]() |
![]() |