/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 55/2 (2026) »

Vol. 55/1 (2026) »

Vol. 54/2 (2025) »

Vol. 54/1 (2025) »

Vol. 53/2 (2024) »

Vol. 53/1 (2024) »

Vol. 52/2 (2023) »

Vol. 52/1 (2023) »

Vol. 51/2 (2022) »

Vol. 51/1 (2022) »

Vol. 51 (2022) »

Vol. 50/2 (2021) »

Vol. 50/1 (2021) »

Vol. 49 (2021) »

Vol. 49/3 (2020) »

Vol. 49/2 (2020) »

Vol. 49/1 (2020) »

Vol. 48/3 (2019) »

Vol. 48/2 (2019) »

Vol. 48/1 (2019) »

Vol. 48 (2018) »

Vol. 47/3 (2018) »

Vol. 47/2 (2018) »

Vol. 47/1 (2018) »

Vol. 46/3 (2017) »

Vol. 46/2 (2017) »

Vol. 46/1 (2017) »

Проклета Јерина у Смедеревском благу Снежане Кутрички (јунакиња народне песме као лик у савременој драми)



Маријана Г. Митрић
  • Универзитет у Источном Сарајеву — Филозофски факултет, Пале, Република Српска, Босна и Херцеговина ROR icon
    Катедра за србистику


Abstract

Поетска биографија Проклете Јерине наспрам историјске биографије Ирине Кантакузине захвалан је материјал за драму. Историјски подаци не говоре да је била гора владарка од својих претходница Гркиња. Међутим, народ ју је оптужио за многа злодјела и пропаст српске средњовјековне државе. У традицији је оличење свих негативних особина, епитет проклета срастао је с њеним именом. Контроверзни лик покренуо је преиспитивачки однос у корпусу савремене српске драме и питање креирања историјске и умјетничке истине. Временским измјештањем мотива градње Смедерева и необичном реконструкцијом Јерининог лика по моделу духа тврђаве, Кутрички je у драми Смедеревско благо поставља „између историје и традиције” и приказује из људске перспективе склоне гријеху, као трагичну жену. Тиме показује да је народна књижевност фундаментални архетипски образац националне литературе.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Vol. 55/2 (2026), p. 45–54

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@incollection{mitric2026:smederevskoblago, author = {Митрић, Маријана Г.}, orcid = {0009-0004-8533-7629}, affiliation = {Универзитет у Источном Сарајеву — Филозофски факултет}, affid = {https://ror.org/022mv6k27}, affplace = {Пале, Република Српска, Босна и Херцеговина}, department = {Катедра за србистику}, title = {Проклета Јерина у Смедеревском благу Снежане Кутрички (јунакиња народне песме као лик у савременој драми)}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0}, booktitle = {Савремени приступи у проучавању драме у српској књижевности. Преводи, извођења и рецепција српске драме у словенској и несловенској средини}, editor = {Сувајџић, Бошко}, isbn = {978-86-6153-810-0}, series = {Научни састанак слависта у Вукове дане}, seriesisbn = {noisbn}, issn = {0351-9066}, publisher = {Међународни славистички центар, Универзитет у Београду — Филолошки факултет}, address = {Београд}, year = {2026}, volume = {55}, number = {2}, pages = {45--54}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Поетска биографија Проклете Јерине наспрам историјске биографије Ирине Кантакузине захвалан је материјал за драму. Историјски подаци не говоре да је била гора владарка од својих претходница Гркиња. Међутим, народ ју је оптужио за многа злодјела и пропаст српске средњовјековне државе. У традицији је оличење свих негативних особина, епитет проклета срастао је с њеним именом. Контроверзни лик покренуо је преиспитивачки однос у корпусу савремене српске драме и питање креирања историјске и умјетничке истине. Временским измјештањем мотива градње Смедерева и необичном реконструкцијом Јерининог лика по моделу духа тврђаве, Кутрички je у драми Смедеревско благо поставља „између историје и традиције” и приказује из људске перспективе склоне гријеху, као трагичну жену. Тиме показује да је народна књижевност фундаментални архетипски образац националне литературе.}, note = {5}, chapter = {5}, doi = {10.18485/msc.2026.55.2.ch5}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_ser&issue=msc-2026-55-2&i=5}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_ser/msc/2026-2/msc-2026-55-2-ch5.pdf} }