Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Проклета Јерина у Смедеревском благу Снежане Кутрички (јунакиња народне песме као лик у савременој драми)

Поетска биографија Проклете Јерине наспрам историјске биографије Ирине Кантакузине захвалан је материјал за драму. Историјски подаци не говоре да је била гора владарка од својих претходница Гркиња. Међутим, народ ју је оптужио за многа злодјела и пропаст српске средњовјековне државе. У традицији је оличење свих негативних особина, епитет проклета срастао је с њеним именом. Контроверзни лик покренуо је преиспитивачки однос у корпусу савремене српске драме и питање креирања историјске и умјетничке истине. Временским измјештањем мотива градње Смедерева и необичном реконструкцијом Јерининог лика по моделу духа тврђаве, Кутрички je у драми Смедеревско благо поставља „између историје и традиције” и приказује из људске перспективе склоне гријеху, као трагичну жену. Тиме показује да је народна књижевност фундаментални архетипски образац националне литературе.
Citation export: |
![]() |
![]() |