/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 55/2 (2026) »

Vol. 55/1 (2026) »

Vol. 54/2 (2025) »

Vol. 54/1 (2025) »

Vol. 53/2 (2024) »

Vol. 53/1 (2024) »

Vol. 52/2 (2023) »

Vol. 52/1 (2023) »

Vol. 51/2 (2022) »

Vol. 51/1 (2022) »

Vol. 51 (2022) »

Vol. 50/2 (2021) »

Vol. 50/1 (2021) »

Vol. 49 (2021) »

Vol. 49/3 (2020) »

Vol. 49/2 (2020) »

Vol. 49/1 (2020) »

Vol. 48/3 (2019) »

Vol. 48/2 (2019) »

Vol. 48/1 (2019) »

Vol. 48 (2018) »

Vol. 47/3 (2018) »

Vol. 47/2 (2018) »

Vol. 47/1 (2018) »

Vol. 46/3 (2017) »

Vol. 46/2 (2017) »

Vol. 46/1 (2017) »

Посланица Лазe Костића Ђуру Даничићу



Милош М. Ковачевић
  • Универзитет у Београду — Филолошки факултет, Београд, Србија ROR icon
  • Универзитет у Крагујевцу — Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, Србија ROR icon
    Одсек за филологију, Катедра за српски језик


Abstract

У цијелом XIX вијеку језик се код Срба и у Србији, и у Војводини, и у Црној Гори, и у Босни и Херцеговини у свим филолошким публикацијама називао искључиво српским језиком. Изузетак је само Ђуро Даничић. Једино је Ђуро Даничић, који се сматра највећим вуковцем и једним од најзаслужнијих за побједу Вукове реформе, након што је прешао у Загреб за тајника ЈАЗУ, у насловима четирију својих књига, и наслову огледне свеске и првог тома Рјечника ЈАЗУ почео именом расрбљавати српски језик ‒ назвавши га најприје ``српски или хрватски'', а потом и ``хрватски или српски језик''.

На Даничићев чин преименовања српског језика реаговао је само велики српски пјесник Лаза Костић 1880. године у својеврсној посланици датој у подужој напомени студије Основе лепоте с посебним освртом на српске народне песме. Он је критиковао Даничића што једини од свих филолога на свијету не зове српски језик српским, него хрватским или српским језиком.

У раду je анализиранa како научна утемељеност разлога Даничићевог напуштања српског имена језика, тако и вриједност аргумента којима Лаза Костић критикује тај Даничићев чин.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Vol. 55/1 (2026), p. 53–63

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@incollection{kovacevic2026:lazinaposlanica, author = {Ковачевић, Милош М.}, orcid = {0000-0002-4314-5061}, affiliation = {Универзитет у Београду — Филолошки факултет ; Универзитет у Крагујевцу — Филолошко-уметнички факултет}, affid = {https://ror.org/02qsmb048 ; https://ror.org/04f7vj627}, affplace = {Београд, Србија ; Крагујевац, Србија}, department = {nodepartment ; Одсек за филологију, Катедра за српски језик}, title = {Посланица Лазe Костића Ђуру Даничићу}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0}, booktitle = {Ђуро Даничић и српска филолошка мисао. Ђуро Даничић: Рат за српски језик и правопис 1847: фототипско издање}, editor = {Милановић, Александар}, isbn = {978-86-6153-809-4}, series = {Научни састанак слависта у Вукове дане}, seriesisbn = {noisbn}, issn = {0351-9066}, publisher = {Међународни славистички центар, Универзитет у Београду — Филолошки факултет}, address = {Београд}, year = {2026}, volume = {55}, number = {1}, pages = {53--63}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У цијелом XIX вијеку језик се код Срба и у Србији, и у Војводини, и у Црној Гори, и у Босни и Херцеговини у свим филолошким публикацијама називао искључиво српским језиком. Изузетак је само Ђуро Даничић. Једино је Ђуро Даничић, који се сматра највећим вуковцем и једним од најзаслужнијих за побједу Вукове реформе, након што је прешао у Загреб за тајника ЈАЗУ, у насловима четирију својих књига, и наслову огледне свеске и првог тома Рјечника ЈАЗУ почео именом расрбљавати српски језик ‒ назвавши га најприје ``српски или хрватски'', а потом и ``хрватски или српски језик''.
На Даничићев чин преименовања српског језика реаговао је само велики српски пјесник Лаза Костић 1880. године у својеврсној посланици датој у подужој напомени студије Основе лепоте с посебним освртом на српске народне песме. Он је критиковао Даничића што једини од свих филолога на свијету не зове српски језик српским, него хрватским или српским језиком.
У раду je анализиранa како научна утемељеност разлога Даничићевог напуштања српског имена језика, тако и вриједност аргумента којима Лаза Костић критикује тај Даничићев чин.}, note = {5}, chapter = {5}, doi = {10.18485/msc.2026.55.1.ch5}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_ser&issue=msc-2026-55-1&i=5}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_ser/msc/2026-1/msc-2026-55-1-ch5.pdf} }