Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Посланица Лазe Костића Ђуру Даничићу

У цијелом XIX вијеку језик се код Срба и у Србији, и у Војводини, и у Црној Гори, и у Босни и Херцеговини у свим филолошким публикацијама називао искључиво српским језиком. Изузетак је само Ђуро Даничић. Једино је Ђуро Даничић, који се сматра највећим вуковцем и једним од најзаслужнијих за побједу Вукове реформе, након што је прешао у Загреб за тајника ЈАЗУ, у насловима четирију својих књига, и наслову огледне свеске и првог тома Рјечника ЈАЗУ почео именом расрбљавати српски језик ‒ назвавши га најприје ``српски или хрватски'', а потом и ``хрватски или српски језик''.
На Даничићев чин преименовања српског језика реаговао је само велики српски пјесник Лаза Костић 1880. године у својеврсној посланици датој у подужој напомени студије Основе лепоте с посебним освртом на српске народне песме. Он је критиковао Даничића што једини од свих филолога на свијету не зове српски језик српским, него хрватским или српским језиком.
У раду je анализиранa како научна утемељеност разлога Даничићевог напуштања српског имена језика, тако и вриједност аргумента којима Лаза Костић критикује тај Даничићев чин.
Citation export: |
![]() |
![]() |