/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 55/2 (2026) »

Vol. 55/1 (2026) »

Vol. 54/2 (2025) »

Vol. 54/1 (2025) »

Vol. 53/2 (2024) »

Vol. 53/1 (2024) »

Vol. 52/2 (2023) »

Vol. 52/1 (2023) »

Vol. 51/2 (2022) »

Vol. 51/1 (2022) »

Vol. 51 (2022) »

Vol. 50/2 (2021) »

Vol. 50/1 (2021) »

Vol. 49 (2021) »

Vol. 49/3 (2020) »

Vol. 49/2 (2020) »

Vol. 49/1 (2020) »

Vol. 48/3 (2019) »

Vol. 48/2 (2019) »

Vol. 48/1 (2019) »

Vol. 48 (2018) »

Vol. 47/3 (2018) »

Vol. 47/2 (2018) »

Vol. 47/1 (2018) »

Vol. 46/3 (2017) »

Vol. 46/2 (2017) »

Vol. 46/1 (2017) »

Појединац и идеологија у драмама Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића и Чисти и нечисти или Чудо у Јабнелу Борислава Пекића



Нина В. Стокић
  • Универзитет у Новом Саду — Филозофски факултет, Нови Сад ROR icon


Abstract

У раду ће у компаративном кључу бити сагледане драме Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића (1936–1997) и Чисти и нечисти или Чудо у Јабнелу Борислава Пекића (1930–1992). Пекићева драма, објављена 2006. године, а први пут емитована као радио-драма 1975. године, настала је на основу приче о чудесном исцељењу губавке Егле из дела Време чуда (1965). У Лукићевој драми из 1963. године, Сибила, лутка коју је оживео Свен, одбачени филозоф и алхемичар, како би створио идеалну заједницу, жртва је наметнутих мерила проматрања света, као и Пекићева јунакиња Егла. Чудесно деловање Христа успоставља се као неповољно по Еглу, будући да не бива прихваћена међу чистима у Старом Јабнелу, нити међу нечистима у Новом Јабнелу. Сибила, изабрана да буде пример фигуре неморала у Свеновој марионетској заједници у имагинарном простору и времену, бива изопштена. Лишене слободне воље, Егла и Сибила, иступају из поларизованих заједница, те одлазе у простор могуће слободе, стога ће у фокусу анализе бити ове две јунакиње. Рад испитује подударности и специфичности алегоријског принципа расклапања идеолошког механизма у ове две савремене српске драме, имајући у виду драмске поетике оба аутора, као и друштвено-политички тренутак њиховог настајања.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Vol. 55/2 (2026), p. 399–408

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@incollection{stokic:2026ideologijapojedinac, author = {Стокић, Нина В.}, orcid = {0009-0002-9049-1183}, affiliation = {Универзитет у Новом Саду — Филозофски факултет}, affid = {https://ror.org/00xa57a59}, affplace = {Нови Сад}, department = {nodepartment}, title = {Појединац и идеологија у драмама Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића и Чисти и нечисти или Чудо у Јабнелу Борислава Пекића}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0}, booktitle = {Савремени приступи у проучавању драме у српској књижевности. Преводи, извођења и рецепција српске драме у словенској и несловенској средини}, editor = {Сувајџић, Бошко}, isbn = {978-86-6153-810-0}, series = {Научни састанак слависта у Вукове дане}, seriesisbn = {noisbn}, issn = {0351-9066}, publisher = {Међународни славистички центар, Универзитет у Београду — Филолошки факултет}, address = {Београд}, year = {2026}, volume = {55}, number = {2}, pages = {399--408}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У раду ће у компаративном кључу бити сагледане драме Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића (1936–1997) и Чисти и нечисти или Чудо у Јабнелу Борислава Пекића (1930–1992). Пекићева драма, објављена 2006. године, а први пут емитована као радио-драма 1975. године, настала је на основу приче о чудесном исцељењу губавке Егле из дела Време чуда (1965). У Лукићевој драми из 1963. године, Сибила, лутка коју је оживео Свен, одбачени филозоф и алхемичар, како би створио идеалну заједницу, жртва је наметнутих мерила проматрања света, као и Пекићева јунакиња Егла. Чудесно деловање Христа успоставља се као неповољно по Еглу, будући да не бива прихваћена међу чистима у Старом Јабнелу, нити међу нечистима у Новом Јабнелу. Сибила, изабрана да буде пример фигуре неморала у Свеновој марионетској заједници у имагинарном простору и времену, бива изопштена. Лишене слободне воље, Егла и Сибила, иступају из поларизованих заједница, те одлазе у простор могуће слободе, стога ће у фокусу анализе бити ове две јунакиње. Рад испитује подударности и специфичности алегоријског принципа расклапања идеолошког механизма у ове две савремене српске драме, имајући у виду драмске поетике оба аутора, као и друштвено-политички тренутак њиховог настајања.}, note = {38}, chapter = {38}, doi = {10.18485/msc.2026.55.2.ch38}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_ser&issue=msc-2026-55-2&i=38}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_ser/msc/2026-2/msc-2026-55-2-ch38.pdf} }