Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Архетипска дозивања у Недозванима Момчила Настасијевића

У раду се као својеврсна „улазницаˮ за тумачење смисла Настасијевићеве драме Недозвани узима метатеатрална форма – драма у драми. Метатеатарско, у датом контексту призивајући архетипски образац као херменеутички кључ, постаје окидач игре дозивања и не одзивања јунака који нису кадри да се међусобно препознају. Децентрираност њихових бића, ишчитана кроз просторну симболизацију, отвара питање пренамножености супротности – сила Ероса и Танатоса, водећи нас ка одредници тамног утопизма. С тим у вези, важне чиниоце разматрања представљају формални и поетички опсези, а пре свега препознавање и истицање жанровског комешања.
Citation export: |
![]() |
![]() |