Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Немачки превод Коштане

Преводљивост књижевних текстова разматра се на четири нивоа и примењује се на немачки превод Коштане С. Ауерове: 1. маркирана језичност (сликовитост, еуфонијско-ритмичко структурирање), која је посебно изражена у певаним народним песмама и идиоматским изразима, а коју Ауерова репродукује са свесним осећајем за форму; 2. интертекстуалност, која се фокусира на народну поезију, чије се познавање не може очекивати од немачке публике и коју Ауерова делимично коментарише у додатку; 3. „реалије”, које су врло често присутне у тексту, углавном у облику турцизама, и ретко се дословно преводе (тј. трансферирају); 4. врањски дијалект (посебно код Митке), који Ауерова преводи на стандардни језик, будући да би одговарајући немачки дијалект довео до забуне око места радње. Свеукупно, превод показује адаптивну тенденцију, оријентисану ка посебностима немачког језика, што драмски текст чини приступачнијим без губитка његове суштинске тематизације чежње за нечим апсолутним.
Citation export: |
![]() |
![]() |