/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 55/2 (2026) »

Vol. 55/1 (2026) »

Vol. 54/2 (2025) »

Vol. 54/1 (2025) »

Vol. 53/2 (2024) »

Vol. 53/1 (2024) »

Vol. 52/2 (2023) »

Vol. 52/1 (2023) »

Vol. 51/2 (2022) »

Vol. 51/1 (2022) »

Vol. 51 (2022) »

Vol. 50/2 (2021) »

Vol. 50/1 (2021) »

Vol. 49 (2021) »

Vol. 49/3 (2020) »

Vol. 49/2 (2020) »

Vol. 49/1 (2020) »

Vol. 48/3 (2019) »

Vol. 48/2 (2019) »

Vol. 48/1 (2019) »

Vol. 48 (2018) »

Vol. 47/3 (2018) »

Vol. 47/2 (2018) »

Vol. 47/1 (2018) »

Vol. 46/3 (2017) »

Vol. 46/2 (2017) »

Vol. 46/1 (2017) »

Немачки превод Коштане



Роберт Ходел
  • Универзитет у Хамбургу, Хамбург, Немачка ROR icon
    Институт за славистику


Abstract

Преводљивост књижевних текстова разматра се на четири нивоа и примењује се на немачки превод Коштане С. Ауерове: 1. маркирана језичност (сликовитост, еуфонијско-ритмичко структурирање), која је посебно изражена у певаним народним песмама и идиоматским изразима, а коју Ауерова репродукује са свесним осећајем за форму; 2. интертекстуалност, која се фокусира на народну поезију, чије се познавање не може очекивати од немачке публике и коју Ауерова делимично коментарише у додатку; 3. „реалије”, које су врло често присутне у тексту, углавном у облику турцизама, и ретко се дословно преводе (тј. трансферирају); 4. врањски дијалект (посебно код Митке), који Ауерова преводи на стандардни језик, будући да би одговарајући немачки дијалект довео до забуне око места радње. Свеукупно, превод показује адаптивну тенденцију, оријентисану ка посебностима немачког језика, што драмски текст чини приступачнијим без губитка његове суштинске тематизације чежње за нечим апсолутним.

Научни састанак слависта у Вукове дане, Vol. 55/2 (2026), p. 213–220

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@incollection{hodel:2026kostanaprevoddrama, author = {Ходел, Роберт}, orcid = {0000-0001-5896-584X}, affiliation = {Универзитет у Хамбургу}, affid = {https://ror.org/00g30e956}, affplace = {Хамбург, Немачка}, department = {Институт за славистику}, title = {Немачки превод Коштане}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0}, booktitle = {Савремени приступи у проучавању драме у српској књижевности. Преводи, извођења и рецепција српске драме у словенској и несловенској средини}, editor = {Сувајџић, Бошко}, isbn = {978-86-6153-810-0}, series = {Научни састанак слависта у Вукове дане}, seriesisbn = {noisbn}, issn = {0351-9066}, publisher = {Међународни славистички центар, Универзитет у Београду — Филолошки факултет}, address = {Београд}, year = {2026}, volume = {55}, number = {2}, pages = {213--220}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Преводљивост књижевних текстова разматра се на четири нивоа и примењује се на немачки превод Коштане С. Ауерове: 1. маркирана језичност (сликовитост, еуфонијско-ритмичко структурирање), која је посебно изражена у певаним народним песмама и идиоматским изразима, а коју Ауерова репродукује са свесним осећајем за форму; 2. интертекстуалност, која се фокусира на народну поезију, чије се познавање не може очекивати од немачке публике и коју Ауерова делимично коментарише у додатку; 3. „реалије”, које су врло често присутне у тексту, углавном у облику турцизама, и ретко се дословно преводе (тј. трансферирају); 4. врањски дијалект (посебно код Митке), који Ауерова преводи на стандардни језик, будући да би одговарајући немачки дијалект довео до забуне око места радње. Свеукупно, превод показује адаптивну тенденцију, оријентисану ка посебностима немачког језика, што драмски текст чини приступачнијим без губитка његове суштинске тематизације чежње за нечим апсолутним.}, note = {21}, chapter = {21}, doi = {10.18485/msc.2026.55.2.ch21}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_ser&issue=msc-2026-55-2&i=21}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_ser/msc/2026-2/msc-2026-55-2-ch21.pdf} }