Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Надреалисти у позоришту: Позоришне хронике Милана Дединца

У раду ћемо се бавити односом који су надреалисти имали према институцији позоришта, имајући у виду њихову критику статуса уметности у грађанском друштву. Противречност надреалистичког виђења позоришта подразумева, са једне стране, Артоов и Витраков ангажман, а са друге, Бретонову маргинализацију позоришта. Наши надреалисти, Марко Ристић, Душан Матић и Оскар Давичо, о овом феномену су се спорадично (и ретко) изјашњавали у својим есејима. Неки од њих писали су драмске форме, а Милан Дединац и позоришне критике. Од свих наших надреалиста, темом позоришта најексплицитније се бавио управо Дединац и зато ћемо значајан део рада посветити његовим Позоришним хроникама (1950).
Citation export: |
![]() |
![]() |