Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Семантика и граматичка својства везника у Даничићевом Рјечнику из књижевних старина српских

У раду се анализира обрада везника, као и заменица и заменичких прилога који се у литератури из историјске синтаксе српског језика наводе као обележја зависних реченица или координације реченица, у Даничићевом Рјечнику из књижевних старина српских, како би се на основу ње реконструирали Даничићеви погледи на везнике као класу речи и његова граматичка терминологија у вези са сложеном реченицом и описом улоге везника. Анализа, између осталог, показује да Даничић у свом лексикографском поступку доследно прави разлику између везника и других врста речи у субординаторској улози, настоји да секундарна значења везника изведе из примарног или на други начин експлицитно одреди однос према њему, термине главна реченица, уметнута реченица и сложена реченица (у значењу `зависносложена') користи претежно у опису конструкција са допунским зависним клаузама, а у опису семантике везника а антиципира решења до којих ће дескриптивне граматике савременог језика доћи знатно касније.
Citation export: |
![]() |
![]() |