Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Приступ акценатским алтернацијама и акценатским парадигмама у студијама Ђ. Даничића

У акценатским студијама Ђ. Даничића, постхумно сабраним у књизи Српски акценти (1925), први пут се у оквирима вуковске идеје савременог српског књижевног језика прегледно, детаљно и систематично приказује акценат променљивих речи према њиховим морфолошким (под)врстама и појединачним облицима, чиме се постављају темељи Вук‒Даничићеве акценатске норме. У раду се из синхронијске перспективе анализирају прозодијски и прозодијско-морфолошки критеријуми које је Ђ. Даничић одабрао при свом типолошком представљању акцента променљивих речи и указује се на ограниченост и потенцијал његовог метода из угла савремених концепција акценатских алтернација и акценатских парадигми. Циљ је да се допринесе разумевању значаја Даничићевих студија за будуће изучавање акцента у флексији савременог српског стандардног језика.
Citation export: |
![]() |
![]() |