Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
Чланови Друштва српске словесности и установа баштиница као родоначелници српске енциклопедијске лексикографије

Прави почеци енциклопедијске лексикографије на српском језику пружају се од 1818, када је објављена прва (додуше делом чланака) одговарајућа публикација, до 1888, када је објављен први прави биографски речник. У то седмодеценијско раздобље спадају и три покушаја на која се овде скреће посебна пажња – једна општа енциклопедија, додуше веома сажета и тематски устројена, једна права али недовршена струковна енциклопедија, те безуспешан покушај да се покрене израда праве опште енциклопедије са склоношћу ка националној, као жанра који је у датој лексикографској делатности био и остао језгрени. У раду се првенствено показује да су у свим поменутим пројектима водећу улогу имали, одн. могли имати чланови Друштва српске словесности и установа баштиница, те да је у последњем случају, с Ђ. Даничићем као несуђеним посредником, Српско учено друштво могло наступити и као ``организатор израде колективног дела''.
Citation export: |
![]() |
![]() |