Vol. 55/2 (2026) » |
Vol. 55/1 (2026) » |
Vol. 54/2 (2025) » |
Vol. 54/1 (2025) » |
Vol. 53/2 (2024) » |
Vol. 53/1 (2024) » |
Vol. 52/2 (2023) » |
Vol. 52/1 (2023) » |
Vol. 51/2 (2022) » |
Vol. 51/1 (2022) » |
Vol. 51 (2022) » |
Vol. 50/2 (2021) » |
Vol. 50/1 (2021) » |
Vol. 49 (2021) » |
Vol. 49/3 (2020) » |
Vol. 49/2 (2020) » |
Vol. 49/1 (2020) » |
Vol. 48/3 (2019) » |
Vol. 48/2 (2019) » |
Vol. 48/1 (2019) » |
Vol. 48 (2018) » |
Vol. 47/3 (2018) » |
Vol. 47/2 (2018) » |
Vol. 47/1 (2018) » |
Vol. 46/3 (2017) » |
Vol. 46/2 (2017) » |
Vol. 46/1 (2017) » |
На почецима српског позоришта (комедије Емануила Јанковића)

У раду се приказује делатност истакнутог представника српског просветитељства, Емануила Јанковића, који је крајем 18. века упознао Србе са драмом – у облику адаптација страних позоришних комада. Драма, као и други световни жанрови, није била заступљена у жанровском канону Православне Славије, који је био чврсто везан за верске и црквене садржаје. Секуларизација културе представља један од централних циљева славеносрпског доба којем припада Јанковић. Према шеми периодизације довуковске српске писмености Унбегауна–Толстоја, славеносрпски период обухвата раздобље између 1760-их и око 1825. године. У првој фази секуларизације културе доминирају идеје просветитељства, па централно место у штампаној српској продукцији заузимају уџбеници и приручници. Нешто касније креће се са белетризацијом – појављују се жанрови намењени не спасу душе, већ проводу и естетском доживљају. Јанковић је деловао у обема областима – био је аутор првог српског приручника за природне науке (1787) и приређивач првих српских комедија (1787–1789). У раду се такође даје осврт на језик и стил Јанковића, присталице демократизације и посрбљивања писменог израза.
Citation export: |
![]() |
![]() |