doiFil / Faculty of Philology, University of Belgrade
 |
 |
 |
 |
 |  |
 |
 |
 |
Мотив Изидиног вела у доба идеализма
https://orcid.org/0000-0001-9839-1035-
Универзитет у Београду — Филолошки факултет, Београд, Србија
Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
Abstract
У раду ће бити скициран историјат употребе топоса Изидине копрене у различитим фазама Гетеовог доба. Овај топос, изворно антички, развија се у просветитељству и на том фону најпре је коришћен у теоријским регистрима, у Кантовој Критици моћи суђења, као и у Шилеровим списима Послање Мојсијево и првом тексту О узвишеном, да би га потом Шилер етаблирао као поетски симбол у балади Лик под велом у Саису. Својом класичном баладом Шилер реагује на штурмундранговску преромантичну уметност и осећање света, а преосмишљавањем шилеровског симбола тајне под велом Новалис и Фридрих Шлегел реагују на културу вајмарске класике и Шилеров етички идеализам, заснивајући тиме романтичну духовност. Штурмундранговском култу безмерности и субјективне слободе, који, са своје стране, настаје као одговор на ограничења рационалне просвећености, Шилер намеће објективне корелативе, самеравајући слободу хумане индивидуе према објективности универзалног закона. Шилеровско ограничавање права људског хтења – Изидина тајна је забрањена – јенски романтичари разбијају изискујући од човека да себе потврди трансцендирањем самих мера – људско биће је дужно да афирмише своју слободу и открије надљудску тајну под копреном. Чин посезања за тајном под Изидиним велом, који Шилер мотивише као хибрис, а романтичари сагледавају као чин религијског откривења – илустративан је за промене идејних и уметничких парадигми у периоду европске повести од зреле просвећености, преко вајмарске класике, до романтичног идеализма.
Citation export: |
 |
 |