Фатаморгана у Паризу: Шарл Бодлер и митопоетски простор римских песника

У раду се анализира утицај римске поезије на лирику Шарла Бодлера, посебно у песми Сплин 2 која се у научној литератури најчешће упоређује са Хорацијевом одом 3.30. Аутор текста настоји да ову песму посматра у ширем контексту поетских утицаја у грчкој и римској лирици, у контексту античке књижевне критике и ликовних уметности у доба антике и у новом веку. Лирски идентитет у Сплину 2 постепено се изграђује у метафори сложеној од низа хомеосемичних слика смрти и разградње. Ове слике евоцирају однос смрти, пролазности и вечности у различитим уметничким кодовима, док је њихов међусобни однос условљен хијерархијом коју је Бодлер установио у есеју Сликар модерног живота.
Евокација кључних митопоетских и историјских локуса у Катуловим, Вергилијевим, Хорацијевим и Овидијевим песмама, митолошка контаминација и алузије на учење о узвишеном стилу у расправи Псеудо Лонгина, доприносе изједначавању идентитета и спајању митопоетског, историјског и „личног“ хронотопа у Сплину 2 и у Цвећу зла.
Citation export: |
![]() |
![]() |