Мистер Естли као фигура рационалне дистанце у роману Коцкар Ф. М. Достојевског

У раду се полази од хипотезе да лик мистера Естлија у роману Коцкар Фјодора Михајловича Достојевског функционише као фигура рационалне дистанце с изразитом епистемолошком предношћу у односу на јунака-приповедача Алексеја Ивановича. Смисаони вишак текста не припада приповедачкој инстанци, већ споредном лику, што представља поетички сигнал особене организације наративног знања у овом делу Достојевског. Методолошки оквир рада заснива се на наратолошкој анализи односа знања и незнања, уз ослањање на Бахтинову теорију полифоније и критички дијалог са релевантним интерпретацијама романа. Посебна пажња посвећена је анализи Естлијевог рационалног, секуларног и имплицитно протестантског етоса, који се супротставља афективној, фрагментарној и самозаваравајућој перспективи јунака-приповедача. Показује се да Естлијево знање обухвата прошлост, садашњост и будућност романескних догађаја, те да он заузима стабилно епистемолошко место у свету романа, које читаоцу омогућава увид у логику јунакове егзистенцијалне пропасти. Циљ рада је да покаже како ова привилегована позиција не нарушава полифонију Коцкара, већ је поетички омогућава, уводећи фигуру дистанце као нужан услов грађења смисла дела.
Citation export: |
![]() |
![]() |