doiFil / Faculty of Philology, University of Belgrade

@article{kamcevski2026:matriks, author = {Камчевски, Данко}, orcid = {0009-0001-2497-3144}, affiliation = {Универзитет Метрополитан}, affid = {https://ror.org/00ewfne71}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Нео у Земљи чуда: Луис Керол, Матрикс и проблем језика}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/}, journal = {Књижевна историја}, year = {2026}, volume = {58}, number = {189}, pages = {317--331}, issn = {0350-6428}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У овом раду полази се од отвореног интертекстуалног позивања на дела Луиса Керола, које се може наћи у серијалу филмова Матрикс. После прелиминарних опаски о наративним и структуралним сличностима између ових дела, прелази се на начин на који она третирају проблем језика. Наиме, језик се у њима представља као поље које је у стању да концептуално детерминише слику света и према томе усмерава и људско размишљање, а сходно томе и практично поступање. И код Керола и у Матриксу питање слободе блиско је повезано са свешћу о моћи језика, и с њима повезаног утицаја формалне логике и управљања наративом. Слобода се поставља као слобода од устаљеног размишљања и већ фиксираних концепата. С друге стране, достизање слободе не поставља се у контексту напуштања језика, те ни концептуалног мишљења, већ управо у овладавању њима. Алиса у Земљи чуда мора да савлада језик и постане „господар значења речи“, док Нео, у Матриксу, мора да овлада бинарним кодом којим се служи вештачка интелигенција. То је једини начин да се избегне да језик, односно, рачунарски код управља човеком и његовом судбином. Са стране система, долази до непредвидљивости; са стране човека, јавља се слобода.}, note = {16}, doi = {10.18485/kis.2026.58.189.16}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=kis-2026-58-189&i=16}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/kis/2026-189/kis-2026-58-189-16.pdf} }