/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Положај и значај цивилних мисија Европске уније



Ирис Бјелица Влајић
  • Универзитет „Унион — Никола Тесла”, Београд, Србија ROR icon
    Факултет за пословне студије и право


Abstract

Од оснивања до данас Европска унија (EУ) имала је више фаза развоја. Значајно је да је ова међународна организација прерасла у наднационалну заједницу држава које деле сличне погледе на међународну политику и безбедност. Процес стварања Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), као и у оквиру ње Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП), почиње од Мастрихтског уговора, а наставља се кроз уговоре о функционисању ЕУ. Коначно, процес је употпуњен усвајањем Глобалне стратегије за спољну и безбедносну политику 2016. године. Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ има своју војну и цивилну компоненту. Почев од 2003. године, прве цивилне и војне мисије ЕУ послате су у треће земље. Поред тога, сарадња са трећим земљама спроводи се кроз њихово учешће у цивилним и војним мисијама. На основу закључака Савета од 19. новембра 2018. године почиње јачање цивилног сегмента ЗБОП-а. У раду се анализира правни положај и значај цивилних мисија ЕУ. Анализа укључује проучавање решења прихваћених у примарном и секундарном законодавству, као и расправу у вези постојећих мисија ЕУ. Закључак је да су цивилне мисије користан алат који ЕУ користи за сарадњу са суседним земљама, као и за јачање свог присуства у међународном окружењу. Имајући у виду да се мисије успостављају на захтев државе пријема, положај особља регулише се одговарајућим споразумима (SOMA). Укључивање Републике Србије у слање цивилних представника у мисије ЕУ допринело би њеном испуњавању претприступних обавеза из Поглавља 31, али и професионализацији њеног кадра. У изради рада коришћени су историјски и компаративни метод, те метод анализе садржаја правних аката.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 173–196

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{bjelicavlajic:2026zsbpmisije, author = {Бјелица Влајић, Ирис}, orcid = {0000-0001-6999-876X}, affiliation = {Универзитет ``Унион — Никола Тесла''}, affid = {https://ror.org/02kgjn162}, affplace = {Београд, Србија}, department = {Факултет за пословне студије и право}, title = {Положај и значај цивилних мисија Европске уније}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {173--196}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Од оснивања до данас Европска унија (EУ) имала је више фаза развоја. Значајно је да је ова међународна организација прерасла у наднационалну заједницу држава које деле сличне погледе на међународну политику и безбедност. Процес стварања Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), као и у оквиру ње Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП), почиње од Мастрихтског уговора, а наставља се кроз уговоре о функционисању ЕУ. Коначно, процес је употпуњен усвајањем Глобалне стратегије за спољну и безбедносну политику 2016. године. Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ има своју војну и цивилну компоненту. Почев од 2003. године, прве цивилне и војне мисије ЕУ послате су у треће земље. Поред тога, сарадња са трећим земљама спроводи се кроз њихово учешће у цивилним и војним мисијама. На основу закључака Савета од 19. новембра 2018. године почиње јачање цивилног сегмента ЗБОП-а. У раду се анализира правни положај и значај цивилних мисија ЕУ. Анализа укључује проучавање решења прихваћених у примарном и секундарном законодавству, као и расправу у вези постојећих мисија ЕУ. Закључак је да су цивилне мисије користан алат који ЕУ користи за сарадњу са суседним земљама, као и за јачање свог присуства у међународном окружењу. Имајући у виду да се мисије успостављају на захтев државе пријема, положај особља регулише се одговарајућим споразумима (SOMA). Укључивање Републике Србије у слање цивилних представника у мисије ЕУ допринело би њеном испуњавању претприступних обавеза из Поглавља 31, али и професионализацији њеног кадра. У изради рада коришћени су историјски и компаративни метод, те метод анализе садржаја правних аката.}, note = {9}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.9}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=9}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-9.pdf} }