/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 2026, No. 113

Vol. 2025, No. 112

Vol. 2025, No. 111

Vol. 2024, No. 110

Vol. 2024, No. 109

Vol. 2023, No. 108

Vol. 2023, No. 107

Vol. 2022, No. 106

Vol. 2022, No. 105

Vol. 2021, No. 104

Vol. 2021, No. 103

Vol. 2020, No. 102

Vol. 2020, No. 101

Ставови епископа Николаја Велимировића о потреби жртвовања за отаџбину (1936–1941)



Милош Тимотијевић
  • Народни музеј Чачак, Чачак, Србија


Abstract

Разграната црквена делатност и активно учешће у јавном животу условили су да ставови епископа Николаја Велимировића (1881–1956) добију бројну публику, многе следбенике и створе снажан утицај у јавности Краљевине Југославије. Са приближавањем Другог светског рата његова активност добила је истакнуту патриотску црту, чиме је он суштински постао „духовни отац” пуча од 27. марта 1941. године. Владика Николај се руководио искуством из периода пред почетак Првог светског рата, када је уобличио став да су хришћанска духовност и патриотизам нераздвојиви. Позивао је на храброст, веру и црквено-националну жртву, коју је објашњавао у категоријама хришћанских начела „греха”, „покајања” и „вечног живота”. Иако је редовно упућивао молитве за мир у целом свету, епископ Николај је сматрао праведним одупирање злу силом, што је био и задатак хришћанске државе која се брине о појединцима, уз убеђење да на крају Бог одлучује о судбини народа у рату. Веру у Васкрсење и безвремену заједницу људи коју чине прошле, садашње и будуће генерације поистовећивао је са „Видовданском етиком” и култом жртве кнеза Лазара на Косову.

Зборник Матице српске за историју, Vol. 2026 (2026), No. 113, p. 91–106

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{timotijevic:2026pravoslavljeotadzbina, author = {Тимотијевић, Милош}, orcid = {0000-0002-0457-6125}, affiliation = {Народни музеј Чачак}, affid = {noaffid}, affplace = {Чачак, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Ставови епископа Николаја Велимировића о потреби жртвовања за отаџбину (1936–1941)}, journal = {Зборник Матице српске за историју}, issn = {0352-5716}, year = {2026}, volume = {2026}, number = {113}, pages = {91--106}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Разграната црквена делатност и активно учешће у јавном животу условили су да ставови епископа Николаја Велимировића (1881–1956) добију бројну публику, многе следбенике и створе снажан утицај у јавности Краљевине Југославије. Са приближавањем Другог светског рата његова активност добила је истакнуту патриотску црту, чиме је он суштински постао „духовни отац” пуча од 27. марта 1941. године. Владика Николај се руководио искуством из периода пред почетак Првог светског рата, када је уобличио став да су хришћанска духовност и патриотизам нераздвојиви. Позивао је на храброст, веру и црквено-националну жртву, коју је објашњавао у категоријама хришћанских начела „греха”, „покајања” и „вечног живота”. Иако је редовно упућивао молитве за мир у целом свету, епископ Николај је сматрао праведним одупирање злу силом, што је био и задатак хришћанске државе која се брине о појединцима, уз убеђење да на крају Бог одлучује о судбини народа у рату. Веру у Васкрсење и безвремену заједницу људи коју чине прошле, садашње и будуће генерације поистовећивао је са „Видовданском етиком” и култом жртве кнеза Лазара на Косову.}, note = {6}, doi = {10.18485/ms_zmsi.2026.113.6}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=ms_zmsi-2026-113&i=6}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/ms_zmsi/2026-113/ms_zmsi-2026-113-6.pdf} }