doiFil / Faculty of Philology, University of Belgrade

@article{uljanov:2026zastitapodataka, author = {Уљанов, Сергеј}, orcid = {0000-0003-1739-0335}, affiliation = {Универзитет ``Унион — Никола Тесла''}, affid = {https://ror.org/02kgjn162}, affplace = {Београд, Србија}, department = {Факултет за пословне студије и право}, title = {Нормативне паралеле заштите личних података у Европској унији и у Републици Србији}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {94--119}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У ери четврте индустријске револуције, подаци о личности постали су jедан од највреднијих ресурса дигиталне економије, али истовремено и једна од најрањивијих тачака приватности појединца. Њихово масовно прикупљање, алгоритамска обрада и глобални проток информација наметнули су потребу за чврстим и униформним правним оквиром, који може да одговори на изазове које традиционално право није предвидело. Овај рад анализира степен усклађености и кључне нормативне паралеле између правног оквира заштите података о личности у Европској унији (ЕУ) и Републици Србији. Централни предмет истраживања је однос између Опште уредбе о заштити података (General Data Protection Regulation – GDPR) и домаћег Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) из 2018. године. Аутор полази од тезе да је Република Србија, у оквиру процеса европских интеграција, извршила екстензивну хармонизацију прописа, преузимајући основне концепте, начела обраде и права лица на која се подаци односе из европског модела. У првом делу рада разматрају се еволутивни процеси који су довели до усвајања актуелних прописа, док се централни део бави компаративном анализом института као што су начела обраде, правни основи и улога надзорних тела. Посебан акценат стављен је на институционални оквир, упоређивањем овлашћења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у Републици Србији са надзорним телима у државама чланицама ЕУ, уз осврт на значајне разлике у казненој политици и механизмима принуде. Завршни сегмент рада посвећен је изазовима прекограничног преноса података и перспективама Републике Србије у погледу добијања Одлуке о адекватности од стране Европске комисије. Закључна разматрања указују на то да, упркос високом степену нормативне усклађености, практична примена и обезбеђивање пуне ефективности права у Републици Србији и даље наилазе на изазове услед специфичних друштвено-правних околности и административних капацитета.}, note = {5}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.5}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=5}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-5.pdf} }