/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Home Back About/Info Statistics Authors English Spanish Serbian (Cyrillic) Serbian (Latin)
Issues:

Vol. 85 (2026), No. 1

Vol. 84 (2025), No. 2

Vol. 84 (2025), No. 1

Vol. 83 (2024), No. 2

Vol. 83 (2024), No. 1

Vol. 82 (2023), No. 2

Vol. 82 (2023), No. 1

Теотоконим κεχαριτωμένη (Лк 1, 28)



Ђорђе М. Ђурђевић
orcid logo 16px https://orcid.org/0009-0009-8368-7242
  • Универзитет у Крагујевцу — Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, Србија ROR icon


Abstract

У раду, испрва анализирајући поздрав који анђео Гаврило упућује девојци Марији: „Χαῖρε, κεχαριτωμένη“ (Лк 1, 28), испитујемо новозаветно именовање Марије Богородице као ’κεχαριτωμένη’ ‒ ’благодатна’, ’обрадована’, ’пуна милости’ итд. Ономастичка измена Марије у ’κεχαριτωμένη’ централни је теолошки, онтолошки и поетски тренутак у Лукином уобличењу благовештенске приповести. На трагу јеврејског начина именовања, где име увек има одређено значење, често религиозне садржине, анђелово именовање Марије као ’κεχαριτωμένη’ јавља се као посебна ономастичка квалификација Христове телесне мајке. Дато с посебном намером, оно постаје Маријино ново име, односно име новог заснивања односа Бога и човека, чиме се указује на пуноћу благодати додељене Христовој мајци управо као знак тога што је изабрана за божански спасењски план, чиме Марија постаје једна од кључних и незаобилазних есхатолошко-сотериолошких фигура хришћанства. Предложени рад, дакле, испитује, мимо личног Маријиног имена, најстарији постојећи и с јасном намером употребљен теотоконим, који је, како ћемо показати, један од пресудних у конституисању Маријиног теолошког, али и поетског лика.

Богословље, Vol. 85 (2026), No. 1, p. 47–63
Project 451-03-33/2026-03/200198:

Funder
  • Funder icon Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије ROR icon

Citation export:

 Show citation button Show BibTeX button

@article{djurdjevic:2026marijabogorodica, title = {Теотоконим κεχαριτωμένη (Лк 1, 28)}, author = {Ђурђевић, Ђорђе М.}, orcid = {0009-0009-8368-7242}, affiliation = {Универзитет у Крагујевцу — Филолошко-уметнички факултет}, affid = {https://ror.org/04f7vj627}, affplace = {Крагујевац, Србија}, department = {nodepartment}, journal = {Богословље}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/}, issn = {0006-5714}, eissn = {2560-4945}, year = {2026}, volume = {85}, number = {1}, pages = {47--63}, howpublished = {print}, language = {serbian}, funder = {Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије}, funderid = {https://ror.org/01znas443}, awardnum = {451-03-33/2026-03/200198}, project = {noproject}, abstract = {У раду, испрва анализирајући поздрав који анђео Гаврило упућује девојци Марији: „Χαῖρε, κεχαριτωμένη“ (Лк 1, 28), испитујемо новозаветно именовање Марије Богородице као ’κεχαριτωμένη’ ‒ ’благодатна’, ’обрадована’, ’пуна милости’ итд. Ономастичка измена Марије у ’κεχαριτωμένη’ централни је теолошки, онтолошки и поетски тренутак у Лукином уобличењу благовештенске приповести. На трагу јеврејског начина именовања, где име увек има одређено значење, често религиозне садржине, анђелово именовање Марије као ’κεχαριτωμένη’ јавља се као посебна ономастичка квалификација Христове телесне мајке. Дато с посебном намером, оно постаје Маријино ново име, односно име новог заснивања односа Бога и човека, чиме се указује на пуноћу благодати додељене Христовој мајци управо као знак тога што је изабрана за божански спасењски план, чиме Марија постаје једна од кључних и незаобилазних есхатолошко-сотериолошких фигура хришћанства. Предложени рад, дакле, испитује, мимо личног Маријиног имена, најстарији постојећи и с јасном намером употребљен теотоконим, који је, како ћемо показати, један од пресудних у конституисању Маријиног теолошког, али и поетског лика.}, note = {3}, doi = {10.18485/bogoslovlje.2026.85.1.3}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=bogoslovlje-2026-85-1&i=3}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/bogoslovlje/2026-1/bogoslovlje-2026-85-1-3.pdf} }