/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Положај жена и родна (не)једнакост



Бирсена Нумановић Дуљевић
  • Средња школа „Никола Тесла”, Нови Пазар, Србија
  • Центар за стратешка истраживања националне безбедности — ЦЕСНА Б, Београд, Србија


Abstract

Тематика положаја жена и родне (не)једнакости представља есенцијални изазов за све релевантне посленике, од античких времена и протеста римских жена до садашњег амбијента. Наведени феномени иницирају бројне контроверзе са експлицитним конотацијама у теорији и пракси појединих држава. Наш рад разматра утицајне постулате те проблематике у демократским и тоталитарним друштвима, полазећи од феминизма и аксиома да положај жена зависи пре свега од конгломерата политичких и социјалних слобода, а не искључиво од формалне законодавне регулативе. Методом анализе и синтезе актуелног темата у Републици Француској, Руској Федерацији и Саудијској Арабији указаћемо на специфичности родне равноправности у демократским и тоталитарним друштвеним творевинама. Когнитивна истраживања имплицирају да ауторитарни режими ограничавају еманципаторски потенцијал равноправности, сводећи га на симболичну, односно контролисану прагматичну реалност. Може се објективно констатовати да је једнакост жена у западним демократским друштвима (Француској) недовољно усаглашена са постојећом правном регулативом, због чега ЕУ представља важан катализатор за стварно, а не само формално остварење родне равноправности. С друге стране, у ортодоксним режимима (Русији и Саудијској Арабији) једнакост жена има ретроградне конотације, тако да је потребна извесна модернизација на плану заштите људских права, као и доследна примена међународних правних стандарда.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 442–466

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{numanovicduljevic:2026polozajzenaeu, author = {Нумановић Дуљевић, Бирсена}, orcid = {0009-0007-5668-333X}, affiliation = {Средња школа ``Никола Тесла'' ; Центар за стратешка истраживања националне безбедности — ЦЕСНА Б}, affid = {noaffid ; noaffid}, affplace = {Нови Пазар, Србија ; Београд, Србија}, department = {nodepartment ; nodepartment}, title = {Положај жена и родна (не)једнакост}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {442--466}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Тематика положаја жена и родне (не)једнакости представља есенцијални изазов за све релевантне посленике, од античких времена и протеста римских жена до садашњег амбијента. Наведени феномени иницирају бројне контроверзе са експлицитним конотацијама у теорији и пракси појединих држава. Наш рад разматра утицајне постулате те проблематике у демократским и тоталитарним друштвима, полазећи од феминизма и аксиома да положај жена зависи пре свега од конгломерата политичких и социјалних слобода, а не искључиво од формалне законодавне регулативе. Методом анализе и синтезе актуелног темата у Републици Француској, Руској Федерацији и Саудијској Арабији указаћемо на специфичности родне равноправности у демократским и тоталитарним друштвеним творевинама. Когнитивна истраживања имплицирају да ауторитарни режими ограничавају еманципаторски потенцијал равноправности, сводећи га на симболичну, односно контролисану прагматичну реалност. Може се објективно констатовати да је једнакост жена у западним демократским друштвима (Француској) недовољно усаглашена са постојећом правном регулативом, због чега ЕУ представља важан катализатор за стварно, а не само формално остварење родне равноправности. С друге стране, у ортодоксним режимима (Русији и Саудијској Арабији) једнакост жена има ретроградне конотације, тако да је потребна извесна модернизација на плану заштите људских права, као и доследна примена међународних правних стандарда.}, note = {21}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.21}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=21}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-21.pdf} }