/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 2026, No. 113

Vol. 2025, No. 112

Vol. 2025, No. 111

Vol. 2024, No. 110

Vol. 2024, No. 109

Vol. 2023, No. 108

Vol. 2023, No. 107

Vol. 2022, No. 106

Vol. 2022, No. 105

Vol. 2021, No. 104

Vol. 2021, No. 103

Vol. 2020, No. 102

Vol. 2020, No. 101

Реакције британских званичника и штампе на почетак Грчке револуције (1821)



Милан Ј. Кутлешић
  • Историјски институт САНУ, Београд, Србија ROR icon


Abstract

Избијањем Грчке револуције 1821. године грчки побуњеници су кренули у борбу против Османлија и позвали све хришћане на општи устанак против власти султана. Александар Ипсиланти, вођа Хетерије који је повео устанак, упутио је проглас којим су православни Грци позивани на борбу против султана и ислама. То је изазвало револт муслиманског становништва у Османском царству, па је у Цариграду долазило до повремене ескалације насиља према локалним Грцима. Пљачкане су и уништаване куће и радње које су биле у грчком власништву, док су Грци премлаћивани. Цариградски патријарх Григорије V је јавно осудио грчке побуњенике, али је и он пао у немилост османских власти. Стари патријарх је у својој осамдесет и четвртој години живота јавно обешен на Ускрс 1821. године по наређењу султана Махмуда II. Британске дипломате су имале разгранату обавештајну мрежу на територији Османског царства и у својим дипломатским извештајима детаљно су описивале атмосферу на султановом двору по избијању Грчког устанка. Патријархово тело бачено је у море, које су потом грчки морнари руским бродом превезли до Одесе, где је и одржана велика сахрана цариградском патријарху, као великом хришћанском мученику. Британска штампа извештавала је о томе како је Русија тај догађај користила као мобилишући фактор међу својим православним становништвом, а ради оснаживања антиосманског расположења.

Зборник Матице српске за историју, Vol. 2026 (2026), No. 113, p. 15–25

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{kutlesic:2026grckarevolucija, author = {Кутлешић, Милан Ј.}, orcid = {0000-0003-0125-6406}, affiliation = {Историјски институт САНУ}, affid = {https://ror.org/01def1p71}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Реакције британских званичника и штампе на почетак Грчке револуције (1821)}, journal = {Зборник Матице српске за историју}, issn = {0352-5716}, year = {2026}, volume = {2026}, number = {113}, pages = {15--25}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Избијањем Грчке револуције 1821. године грчки побуњеници су кренули у борбу против Османлија и позвали све хришћане на општи устанак против власти султана. Александар Ипсиланти, вођа Хетерије који је повео устанак, упутио је проглас којим су православни Грци позивани на борбу против султана и ислама. То је изазвало револт муслиманског становништва у Османском царству, па је у Цариграду долазило до повремене ескалације насиља према локалним Грцима. Пљачкане су и уништаване куће и радње које су биле у грчком власништву, док су Грци премлаћивани. Цариградски патријарх Григорије V је јавно осудио грчке побуњенике, али је и он пао у немилост османских власти. Стари патријарх је у својој осамдесет и четвртој години живота јавно обешен на Ускрс 1821. године по наређењу султана Махмуда II. Британске дипломате су имале разгранату обавештајну мрежу на територији Османског царства и у својим дипломатским извештајима детаљно су описивале атмосферу на султановом двору по избијању Грчког устанка. Патријархово тело бачено је у море, које су потом грчки морнари руским бродом превезли до Одесе, где је и одржана велика сахрана цариградском патријарху, као великом хришћанском мученику. Британска штампа извештавала је о томе како је Русија тај догађај користила као мобилишући фактор међу својим православним становништвом, а ради оснаживања антиосманског расположења.}, note = {2}, doi = {10.18485/ms_zmsi.2026.113.2}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=ms_zmsi-2026-113&i=2}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/ms_zmsi/2026-113/ms_zmsi-2026-113-2.pdf} }