/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Метал у метал, прича без краја: симболичке праксе, трансформације и третман металних предмета у оставама касног бронзаног доба



Јован Коледин
  • Музеј Војводине, Нови Сад, Србија
Анђелка Путица
  • Градски музеј, Сомбор, Србија


Abstract-

Фрагментација предмета у оставама показала се као културно обележје које је саставни део значења и сврхе одлагања предмета. Постоје два главна разлога за фрагментацију предмета, одвајања метала у сврху рециклирања, или као религијска пракса која има за циљ њихово уклањање из свакодневне употребе те повезивање са натприродним и божанским. Намерно уништавање мења изворну намену предмета, због чега остаје нејасна и стварна функција остава. Оставе „отпада”, као збирке сировог материјала, могу се тумачити као дугорочне акумулације заветних предмета. Елементи оставе, посебно они састављени из више делова, поседују вишеслојна значења која се протежу ван њихових појединачних карактеристика. Издвојена су четири различита типа третмана предмета: запуњени предмети (секире, тулци, лим), предмети кроз које је провучена или обмотана жица, различити предмети повезани у целину и физички трансформисани предмети. Период Ha А (од 13. до 12. века п. н. е.), у југоисточној Европи обележен је великим бројем остава, које без обзира на величину имају хетерогену природу и садрже знатан проценат фрагментованих предмета. Очување одређених компоненти у овим издвојеним категоријама предмета сугерише намерну пренамену предмета, као симболичке елементе. Они ће се уградити у нове творевине, или задржати као материјалне реликвије, наглашавајуцћи отелотворење значења која се протежу изван њиховог непосредног физичког облика. С обзиром на ово, ригидна категоризација остава као „ритуалних” или „неритуалних” постаје нерелевантна, показујући да су ритуалне праксе биле уткане у ткиво свакодневног живота.

Гласник Српског археолошког друштва, Vol. 42 (2026), p. 33–57
Citation export: Show citation button Show BibTeX button

@article{koledin:2026bronzanodoba, author = {Коледин, Јован and Путица, Анђелка}, orcid = {noorcid and noorcid}, affiliation = {Музеј Војводине ;; Градски музеј}, affid = {noaffid ;; noaffid}, affplace = {Нови Сад, Србија ;; Сомбор, Србија}, department = {nodepartment ;; nodepartment}, title = {Метал у метал, прича без краја: симболичке праксе, трансформације и третман металних предмета у оставама касног бронзаног доба}, journal = {Гласник Српског археолошког друштва}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/}, issn = {0352-5678}, year = {2026}, volume = {42}, pages = {33--57}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Фрагментација предмета у оставама показала се као културно обележје које је саставни део значења и сврхе одлагања предмета. Постоје два главна разлога за фрагментацију предмета, одвајања метала у сврху рециклирања, или као религијска пракса која има за циљ њихово уклањање из свакодневне употребе те повезивање са натприродним и божанским. Намерно уништавање мења изворну намену предмета, због чега остаје нејасна и стварна функција остава. Оставе „отпада”, као збирке сировог материјала, могу се тумачити као дугорочне акумулације заветних предмета. Елементи оставе, посебно они састављени из више делова, поседују вишеслојна значења која се протежу ван њихових појединачних карактеристика. Издвојена су четири различита типа третмана предмета: запуњени предмети (секире, тулци, лим), предмети кроз које је провучена или обмотана жица, различити предмети повезани у целину и физички трансформисани предмети. Период Ha А (од 13. до 12. века п. н. е.), у југоисточној Европи обележен је великим бројем остава, које без обзира на величину имају хетерогену природу и садрже знатан проценат фрагментованих предмета. Очување одређених компоненти у овим издвојеним категоријама предмета сугерише намерну пренамену предмета, као симболичке елементе. Они ће се уградити у нове творевине, или задржати као материјалне реликвије, наглашавајуцћи отелотворење значења која се протежу изван њиховог непосредног физичког облика. С обзиром на ово, ригидна категоризација остава као „ритуалних” или „неритуалних” постаје нерелевантна, показујући да су ритуалне праксе биле уткане у ткиво свакодневног живота.}, note = {2}, doi = {10.18485/gsad.2026.42.2}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=gsad-2026-42&i=2}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/gsad/2026/gsad-2026-42-2.pdf} }