Текст Посланице Филипљанима 4, 7–9 и етика у стоичкој философији

Рад истражује однос између стоичке етике и каталога врлина у Фил 4, 7‒9. Кроз лексичку анализу појмова и испитивање саме структуре каталога, рад претпоставља да се овај одломак нашао под утицајем стоичких каталога врлина. Посебан нагласак стављен је на термин „врлина“ (ἀρετή), који у стоичкој философији означава етичку вредност по себи, док код апостола Павла задобија нову, теоцентричну димензију. Апостол Павле прихвата позитивне вредности стоичке етике – попут идеје да врлина, као релациона категорија, заслужује признање независно од личне добити – али их премешта у перспективу предањског континуитета и „живота у Христу“, где врлина постаје плод Духа и израз жртвене крсне љубави. Анализа показује да он не користи стоичке појмове ради реторичког ефекта, већ настоји да вредности грчко-римског контекста интегрише и преобрази кроз хришћански захтев за љубављу.
Citation export: |
![]() |
![]() |