/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Генеративна вештачка интелигенција и дистрибуција медијског садржаја у европском регулаторном оквиру



Маја Зарић
  • Универзитет уметности у Београду — Факултет драмских уметности, Београд, Србија ROR icon


Abstract

Развој генеративне вештачке интелигенције представља једну од најзначајнијих трансформација савременог медијског екосистема, посебно у области дистрибуције медијског садржаја. Док су традиционални модели дистрибуције били засновани на уређивачкој селекцији и институционално контролисаним каналима информисања, дигиталне платформе, претраживачи и алгоритамски системи данас преузимају улогу кључних посредника у процесу информисања јавности. У том контексту, генеративна вештачка интелигенција више не функционише искључиво као технолошки алат за аутоматизацију, већ постаје активан чинилац у процесима генерисања, филтрирања и дистрибуције медијских садржаја. Рад анализира на који начин европски регулаторни оквир, пре свега Акт о дигиталним услугама (Digital Services Act – DSA), Европски акт о слободи медија (European Media Freedom Act – EMFA) и Акт о вештачкој интелигенцији (Artificial Intelligence Act – AI Act), утиче на управљање дистрибуцијом медијског садржаја у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећена је питањима алгоритамске транспарентности, системских ризика, заштите уређивачке независности и означавања садржаја генерисаног употребом вештачке интелигенције. Теоријски оквир рада заснива се на савременим приступима медијском менаџменту, економији интернета и концептима алгоритамског „чувања капија“ у дигиталној јавној сфери. Анализа показује да генеративна вештачка интелигенција трансформише дистрибуцију медијског садржаја у сложен технолошко-регулаторни систем, услед чега менаџмент медија добија нове задатке у области управљања алгоритамским процесима, примени етичких стандарда и очувању јавног интереса. Европски регулаторни оквир може допринети јачању транспарентности и заштити демократских вредности у дигиталном медијском простору, али истовремено отвара и питања нових облика концентрације технолошке моћи.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 363–375

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{zaric:2026digitalneplatforme, author = {Зарић, Маја}, orcid = {0009-0002-9773-9399}, affiliation = {Универзитет уметности у Београду — Факултет драмских уметности}, affid = {https://ror.org/03scay082}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Генеративна вештачка интелигенција и дистрибуција медијског садржаја у европском регулаторном оквиру}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {363--375}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Развој генеративне вештачке интелигенције представља једну од најзначајнијих трансформација савременог медијског екосистема, посебно у области дистрибуције медијског садржаја. Док су традиционални модели дистрибуције били засновани на уређивачкој селекцији и институционално контролисаним каналима информисања, дигиталне платформе, претраживачи и алгоритамски системи данас преузимају улогу кључних посредника у процесу информисања јавности. У том контексту, генеративна вештачка интелигенција више не функционише искључиво као технолошки алат за аутоматизацију, већ постаје активан чинилац у процесима генерисања, филтрирања и дистрибуције медијских садржаја. Рад анализира на који начин европски регулаторни оквир, пре свега Акт о дигиталним услугама (Digital Services Act – DSA), Европски акт о слободи медија (European Media Freedom Act – EMFA) и Акт о вештачкој интелигенцији (Artificial Intelligence Act – AI Act), утиче на управљање дистрибуцијом медијског садржаја у дигиталном окружењу. Посебна пажња посвећена је питањима алгоритамске транспарентности, системских ризика, заштите уређивачке независности и означавања садржаја генерисаног употребом вештачке интелигенције. Теоријски оквир рада заснива се на савременим приступима медијском менаџменту, економији интернета и концептима алгоритамског „чувања капија“ у дигиталној јавној сфери. Анализа показује да генеративна вештачка интелигенција трансформише дистрибуцију медијског садржаја у сложен технолошко-регулаторни систем, услед чега менаџмент медија добија нове задатке у области управљања алгоритамским процесима, примени етичких стандарда и очувању јавног интереса. Европски регулаторни оквир може допринети јачању транспарентности и заштити демократских вредности у дигиталном медијском простору, али истовремено отвара и питања нових облика концентрације технолошке моћи.}, note = {17}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.17}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=17}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-17.pdf} }