/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Различити приступи управљања вештачком интелигенцијом: упоредна анализа Института за безбедност Уједињеног Краљевства и Канцеларије ЕУ за вештачку интелигенцију



Драгана Дабић
  • Институт за међународну политику и привреду, Београд, Србија ROR icon


Abstract

У раду се анализира Институт за безбедност вештачке интелигенције Уједињеног Краљевства и Канцеларије Европске уније за вештачку интелигенцију, као два истакнута институционална одговора на изазове које доноси развој и примена ове напредне технологије. Полазећи од њиховог мандата, организационе структуре и инструмената деловања, рад анализира како ове две институције обликују разумевање ризика, приоритете јавних политика и практичне механизме надзора над развојем и применом напредних система и модела. Кроз компаративну анализу, рад показује да Институт за безбедност Уједињеног Краљевства делује пре свега као оперативно тело за техничку процену и тестирање система, у блиској сарадњи са индустријом, док Канцеларија Европске уније (ЕУ) има централну улогу у имплементацији регулаторног оквира и обезбеђивању усклађености са правилима. Посебно се разматрају импликације ових разлика на управљање ризицима, иновације и заштиту друштвених вредности. Истраживање ових институција представља важан чинилац за разумевање различитих савремених модела управљања вештачком интелигенцијом који су још увек у повоју. У раду се закључује да ефикасно управљање вештачком интелигенцијом захтева комбинацију техничке експертизе и регулаторне структуре, што отвара простор за даље институционално приближавање и међународну сарадњу.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 341–361
Project 451-03-33/2026-03/200041:

Србија и изазови у међународним односима 2026

Funder
  • Funder icon Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије ROR icon

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{dabic:2026upravljanjebezbednost, author = {Дабић, Драгана}, orcid = {0000-0001-6427-4244}, affiliation = {Институт за међународну политику и привреду}, affid = {https://ror.org/02yxh7f90}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Различити приступи управљања вештачком интелигенцијом: упоредна анализа Института за безбедност Уједињеног Краљевства и Канцеларије ЕУ за вештачку интелигенцију}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {341--361}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, funder = {Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије}, funderid = {https://ror.org/01znas443}, awardnum = {451-03-33/2026-03/200041}, project = {Србија и изазови у међународним односима 2026}, abstract = {У раду се анализира Институт за безбедност вештачке интелигенције Уједињеног Краљевства и Канцеларије Европске уније за вештачку интелигенцију, као два истакнута институционална одговора на изазове које доноси развој и примена ове напредне технологије. Полазећи од њиховог мандата, организационе структуре и инструмената деловања, рад анализира како ове две институције обликују разумевање ризика, приоритете јавних политика и практичне механизме надзора над развојем и применом напредних система и модела. Кроз компаративну анализу, рад показује да Институт за безбедност Уједињеног Краљевства делује пре свега као оперативно тело за техничку процену и тестирање система, у блиској сарадњи са индустријом, док Канцеларија Европске уније (ЕУ) има централну улогу у имплементацији регулаторног оквира и обезбеђивању усклађености са правилима. Посебно се разматрају импликације ових разлика на управљање ризицима, иновације и заштиту друштвених вредности. Истраживање ових институција представља важан чинилац за разумевање различитих савремених модела управљања вештачком интелигенцијом који су још увек у повоју. У раду се закључује да ефикасно управљање вештачком интелигенцијом захтева комбинацију техничке експертизе и регулаторне структуре, што отвара простор за даље институционално приближавање и међународну сарадњу.}, note = {16}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.16}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=16}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-16.pdf} }