Тврђава Купиник — резиденција сремских Бранковића у светлу првих археолошких истраживања

У оквиру пројекта Народног музеја Србије, у две кампање током 2021. и 2022. године, спроведена су прва археолошка истраживања тврђаве Купиник у Срему. Први пут поменут у повељама угарског краља Жигмунда Луксембуршког, крајем 14. века, као „краљевски” град, током 15. века додељиван је у посед српских деспота и великаша, да би постао и резиденција последњих деспота из лозе Бранковића, потомака деспота Ђурађа Бранковића. Реч је о једној од најочуванијих средњовековних фортификација у Војводини, специфичне структуре и положаја према којима се сврстава у тзв. водене градове. Приликом сондажних радова око улазне Куле-капије на североисточном бедему тврђаве, уз разноврстан покретан материјал добијени су први подаци о дубини, стању и изгледу темеља њених зидова, а откривене су и нове грађевинске структуре које са покретним мостом над воденим ровом чине целину, што отвара низ питања о фазама градње. Током ископавања унутар тврђаве, у простору уз унутрашње лице западног зида куле, указано је на више нивоа коришћења и нивелација, са средњовековном нивелетом на око 3,5 м од затечене коте терена. Откривене целине и материјал указују на живот у граду у време столовања Бранковића, али не и током 14. столећа. Археолошки су потврђени историјски подаци о разарању тврђаве 1521. године у походу Османлија на Београд, с урушавањем спратова куле у великом пожару, као и да, изгубивши значај војнопограничне тврђаве у одбрани јужних граница Угарске, живот овде није сасвим замро.
| Citation export: | ![]() |
![]() |