/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Тврђава Купиник — резиденција сремских Бранковића у светлу првих археолошких истраживања



Емина Зечевић
  • Народни музеј Србије, Београд, Србија


Abstract-

У оквиру пројекта Народног музеја Србије, у две кампање током 2021. и 2022. године, спроведена су прва археолошка истраживања тврђаве Купиник у Срему. Први пут поменут у повељама угарског краља Жигмунда Луксембуршког, крајем 14. века, као „краљевски” град, током 15. века додељиван је у посед српских деспота и великаша, да би постао и резиденција последњих деспота из лозе Бранковића, потомака деспота Ђурађа Бранковића. Реч је о једној од најочуванијих средњовековних фортификација у Војводини, специфичне структуре и положаја према којима се сврстава у тзв. водене градове. Приликом сондажних радова око улазне Куле-капије на североисточном бедему тврђаве, уз разноврстан покретан материјал добијени су први подаци о дубини, стању и изгледу темеља њених зидова, а откривене су и нове грађевинске структуре које са покретним мостом над воденим ровом чине целину, што отвара низ питања о фазама градње. Током ископавања унутар тврђаве, у простору уз унутрашње лице западног зида куле, указано је на више нивоа коришћења и нивелација, са средњовековном нивелетом на око 3,5 м од затечене коте терена. Откривене целине и материјал указују на живот у граду у време столовања Бранковића, али не и током 14. столећа. Археолошки су потврђени историјски подаци о разарању тврђаве 1521. године у походу Османлија на Београд, с урушавањем спратова куле у великом пожару, као и да, изгубивши значај војнопограничне тврђаве у одбрани јужних граница Угарске, живот овде није сасвим замро.

Гласник Српског археолошког друштва, Vol. 42 (2026), p. 337–367
Citation export: Show citation button Show BibTeX button

@article{zecevic:2026tvrdjavakupinik, author = {Зечевић, Емина}, orcid = {noorcid}, affiliation = {Народни музеј Србије}, affid = {noaffid}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, title = {Тврђава Купиник — резиденција сремских Бранковића у светлу првих археолошких истраживања}, journal = {Гласник Српског археолошког друштва}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/}, issn = {0352-5678}, year = {2026}, volume = {42}, pages = {337--367}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У оквиру пројекта Народног музеја Србије, у две кампање током 2021. и 2022. године, спроведена су прва археолошка истраживања тврђаве Купиник у Срему. Први пут поменут у повељама угарског краља Жигмунда Луксембуршког, крајем 14. века, као „краљевски” град, током 15. века додељиван је у посед српских деспота и великаша, да би постао и резиденција последњих деспота из лозе Бранковића, потомака деспота Ђурађа Бранковића. Реч је о једној од најочуванијих средњовековних фортификација у Војводини, специфичне структуре и положаја према којима се сврстава у тзв. водене градове. Приликом сондажних радова око улазне Куле-капије на североисточном бедему тврђаве, уз разноврстан покретан материјал добијени су први подаци о дубини, стању и изгледу темеља њених зидова, а откривене су и нове грађевинске структуре које са покретним мостом над воденим ровом чине целину, што отвара низ питања о фазама градње. Током ископавања унутар тврђаве, у простору уз унутрашње лице западног зида куле, указано је на више нивоа коришћења и нивелација, са средњовековном нивелетом на око 3,5 м од затечене коте терена. Откривене целине и материјал указују на живот у граду у време столовања Бранковића, али не и током 14. столећа. Археолошки су потврђени историјски подаци о разарању тврђаве 1521. године у походу Османлија на Београд, с урушавањем спратова куле у великом пожару, као и да, изгубивши значај војнопограничне тврђаве у одбрани јужних граница Угарске, живот овде није сасвим замро.}, note = {12}, doi = {10.18485/gsad.2026.42.12}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=gsad-2026-42&i=12}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/gsad/2026/gsad-2026-42-12.pdf} }