/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Преусмеравање Европског мировног инструмента ка Украјини и његов значај за Републику Србију



Урош Попадић
  • Универзитет у Београду — Факултет политичких наука, Београд, Србија ROR icon
  • Европски покрет, Београд, Србија


Abstract

Рад анализира преусмеравање Европског мировног инструмента ка Украјини и његов значај за Републику Србију у контексту промене европског безбедносног окружења и све израженије геополитизације деловања Европске ЕУ (ЕУ). Полазећи од тога да је Европски мировни инструмент успостављен као ванбуџетски механизам Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП) за финансирање активности са војним и одбрамбеним импликацијама, рад испитује како је овај инструмент, кроз одлуке Савета и касније пратеће акте, постепено постао један од главних механизама војне и шире финансијске подршке Украјини. Анализа показује да се почетни општи оквир Инструмента, утврђен Одлуком Савета (CFSP) 2021/509, већ 2022. године конкретизује кроз помоћну меру за снабдевање Оружаних снага Украјине војном опремом и платформама намењеним за употребу оружане (смртоносне) силе, док се каснијим изменама повећава њен финансијски обим и проширује садржај подршке. Посебан значај има Одлука Савета (CFSP) 2024/890 којом се мења сам основни акт и уводи посебан наменски износ за Украјину, чиме се подршка Украјини више не појављује само као појединачна мера, већ као део ширег финансијског и институционалног преобликовања Инструмента. У раду се закључује да ова промена има значај и за Србију, јер указује на све јаче повезивање европских интеграција са спољнополитичким и безбедносним усклађивањем, посебно у односу на Украјину, Русију и нову одбрамбену агенду ЕУ.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 218–241

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{popadic:2026mirovniinstrument, author = {Попадић, Урош}, orcid = {0009-0002-2660-848X}, affiliation = {Универзитет у Београду — Факултет политичких наука ; Европски покрет}, affid = {https://ror.org/02qsmb048 ; noaffid}, affplace = {Београд, Србија ; Београд, Србија}, department = {nodepartment ; nodepartment}, title = {Преусмеравање Европског мировног инструмента ка Украјини и његов значај за Републику Србију}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {218--241}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Рад анализира преусмеравање Европског мировног инструмента ка Украјини и његов значај за Републику Србију у контексту промене европског безбедносног окружења и све израженије геополитизације деловања Европске ЕУ (ЕУ). Полазећи од тога да је Европски мировни инструмент успостављен као ванбуџетски механизам Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП) за финансирање активности са војним и одбрамбеним импликацијама, рад испитује како је овај инструмент, кроз одлуке Савета и касније пратеће акте, постепено постао један од главних механизама војне и шире финансијске подршке Украјини. Анализа показује да се почетни општи оквир Инструмента, утврђен Одлуком Савета (CFSP) 2021/509, већ 2022. године конкретизује кроз помоћну меру за снабдевање Оружаних снага Украјине војном опремом и платформама намењеним за употребу оружане (смртоносне) силе, док се каснијим изменама повећава њен финансијски обим и проширује садржај подршке. Посебан значај има Одлука Савета (CFSP) 2024/890 којом се мења сам основни акт и уводи посебан наменски износ за Украјину, чиме се подршка Украјини више не појављује само као појединачна мера, већ као део ширег финансијског и институционалног преобликовања Инструмента. У раду се закључује да ова промена има значај и за Србију, јер указује на све јаче повезивање европских интеграција са спољнополитичким и безбедносним усклађивањем, посебно у односу на Украјину, Русију и нову одбрамбену агенду ЕУ.}, note = {11}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.11}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=11}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-11.pdf} }