/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 25 (2026), No. 94-95

Vol. 25 (2026), No. 93

Vol. 24 (2025), No. 92

Vol. 24 (2025), No. 90-91

Vol. 24 (2025), No. 89

Vol. 23 (2024), No. 87-88

Vol. 23 (2024), No. 86

Vol. 23 (2024), No. 85

Vol. 22 (2023), No. 84

Vol. 22 (2023), No. 83

Vol. 22 (2023), No. 81-82

Vol. 21 (2022), No. 80

Vol. 21 (2022), No. 79

Vol. 21 (2022), No. 77-78

Vol. 20 (2021), No. 76

Vol. 20 (2021), No. 75

Vol. 19 (2020), No. 73-74

Геополитички положај и енергетска безбедност Вишеградске групе



Слободан Нешковић
  • Универзитет Привредна академија — Факултет за европске правно-политичке студије, Нови Сад, Србија ROR icon
  • Међународна академија наука, уметности и безбедности — МАНУБ, Београд, Србија
  • Украјинска технолошка академија, Кијев, Украјина


Abstract

Овај рад разматра геополитички контекст функционисања Вишеградске групе, регионалног савеза четири средњоевропске државе – Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке. Од оснивања 1991. године ова Група ради на плану јачања међусобне сарадње, европских интеграција и усклађивања политичких интереса унутар Европске уније (ЕУ). Посебан значај у оквиру међусобне сарадње има енергетска безбедност, која је у актуелном кризном амбијенту условљена антагонизмима између ЕУ и Руске Федерације. У раду се анализира платформа Зелене транзиције која поред техничких пропозиција укључује и широко концептуaлизован друштвени процес. Мултидисциплинарним приступом аутор настоји да разјасни зависност микрорегиона од руских енергената, структуру енергетских капацитета, инфраструктурне пројекте и диверсификације, као и социјалне ризике и импликације на процес енергетске транзиције. Актуелни темат бави се и анализом политичких, социјалних и економских изазова, климатским политикама и финансијским програмима који треба да буду подршка у њиховом спровођењу. Циљ анализе је холистичко сагледавање позиција земаља Вишеградске групе (В4), са становишта реализације аутохтоне парадигме геостратегијских интереса и дугорочне енергетске безбедности. Кроз компаративни научни метод, аутор настоји да направи синтезу знања из ове области како би указао на њихов значај за Западни Балкан, и нарочито за Републику Србију. У раду се указује на унутрашње контрадикције у земљама Вишеградске четворке, које су нарочито изражене у актуелним геополитичким околностима које онемогућавају остваривање инклузивне енергетске перспективе.

Европско законодавство, Vol. 25 (2026), No. 94-95, p. 197–217

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{neskovic:2026visegradruskafederacija, author = {Нешковић, Слободан}, orcid = {0000-0003-4853-7694}, affiliation = {Универзитет Привредна академија — Факултет за европске правно-политичке студије ; Међународна академија наука, уметности и безбедности — МАНУБ ; Украјинска технолошка академија}, affid = {https://ror.org/01vgyse67 ; noaffid ; noaffid ; noaffid}, affplace = {Нови Сад, Србија ; Београд, Србија ; Кијев, Украјина}, department = {nodepartment ; nodepartment ; nodepartment}, title = {Геополитички положај и енергетска безбедност Вишеградске групе}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/}, journal = {Evropsko zakonodavstvo}, year = {2026}, volume = {25}, number = {94-95}, pages = {197--217}, issn = {1451-3188}, eissn = {3042-0385}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {Овај рад разматра геополитички контекст функционисања Вишеградске групе, регионалног савеза четири средњоевропске државе – Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке. Од оснивања 1991. године ова Група ради на плану јачања међусобне сарадње, европских интеграција и усклађивања политичких интереса унутар Европске уније (ЕУ). Посебан значај у оквиру међусобне сарадње има енергетска безбедност, која је у актуелном кризном амбијенту условљена антагонизмима између ЕУ и Руске Федерације. У раду се анализира платформа Зелене транзиције која поред техничких пропозиција укључује и широко концептуaлизован друштвени процес. Мултидисциплинарним приступом аутор настоји да разјасни зависност микрорегиона од руских енергената, структуру енергетских капацитета, инфраструктурне пројекте и диверсификације, као и социјалне ризике и импликације на процес енергетске транзиције. Актуелни темат бави се и анализом политичких, социјалних и економских изазова, климатским политикама и финансијским програмима који треба да буду подршка у њиховом спровођењу. Циљ анализе је холистичко сагледавање позиција земаља Вишеградске групе (В4), са становишта реализације аутохтоне парадигме геостратегијских интереса и дугорочне енергетске безбедности. Кроз компаративни научни метод, аутор настоји да направи синтезу знања из ове области како би указао на њихов значај за Западни Балкан, и нарочито за Републику Србију. У раду се указује на унутрашње контрадикције у земљама Вишеградске четворке, које су нарочито изражене у актуелним геополитичким околностима које онемогућавају остваривање инклузивне енергетске перспективе.}, note = {10}, doi = {10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.10}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=iipe_ez-2026-25-94_95&i=10}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/iipe_ez/2026-94_95/iipe_ez-2026-25-94_95-10.pdf} }