Шта је DOI?

DOI је енглески акроним за Digital Object Identifier, односно дигитални идентификатор објекта (а не идентификатор дигиталног објекта).

Међународна организација за стандарде (ISO) је 2012. године усвојила стандард ISO 26324:2012(en) којим "Систем DOI обезбеђује инфраструктуру за непрекидну, јединствену идентификацију објеката било ког типа".

Meђу првима који су у пракси применили стандард ISO 26324:2012(en) су издавачи како би побољшали приступ својој издавачкој продукцији преко интернета, односно повећали видљивост и цитираност својих публикација на глобалном нивоу.

Зашто DOI?

Дигитализација и развој интернета су повећали видљивост и доступност публикација, без обзира да ли су у питању накнадне дигиталне верзије штампаних публикација или публикације које су оригинално настале као дигиталне, односно као резултат електронског издаваштва. Доступност произвољног ресурса, укључујући и дигиталне публикације, преко веба или неког другог сервиса на интернету, условљена је поседовањем јединствене адресе, тј. једнозначног (униформног) идентификатора ресурса (енг. Uniform Resource Identifier - URI). На пример, презентација Филолошког факултета Универзитета у Београду, као дигитални ресурс на интернету, доступна је захваљујући томе што поседује следећи URI: http://www.fil.bg.ac.rs.

Доступност дигиталних публикација преко различитих сервиса интернета, пре свега преко веба, отворила је могућност да се све више у научним радовима цитирају извори са интернета навођењем одговарајућих библиографских метаподатака, укључујући и адресу (URI) извора.

Пракса је, међутим, показала да се истој дигиталној публикацији неретко придружује више различитих адреса, што изазива шаренолико цитирање исте публикације (различити аутори приликом цитирања наводе различити URI за исту публикацију), а у случају када из техничких или других разлога неки URI публикације постане неважећи (гашење домена коме припада URI, повлачење верзије чланка са веба, итд.), самим тим се и обесмишљава цитирање у којем је URI наведен. Осим тога, ако се за цитирање исте публикације користе различите адресе (URI), отежава се утврђивање који аутор цитира одређену публикацију и колико је пута цитирана одређена публикација. Уз све то, уредник дигиталне публикације на интернету може после неког времена да промени њену садржину, па је потребно да аутор, који у свом раду цитира одређену дигиталну публикацију на интернету, наведе не само адресу (URI) извора, већ и датум и време када је тој адреси приступио.

Систем заснован на дигиталном идентификатору објекта (систем DOI) решава наведене проблеме на следећи начин:

  1. DOI, као и URI-адреса, једнозначно идентификује публикацију (као и сваки објекат) доступну преко интернета. Међутим, битна разлика је што се једној публикацији може доделити само један DOI који важи непрекидно.
  2. Када корисник пошаље захтев систему DOI како би приступио публикацији на основу њеног валидног дигиталног идентификатора објекта (DOI), систем DOI аутоматски трансформише одговарајући идентификатор у адресу (URI) и преусмерава корисника на приступну страницу публикације. Приступна страница садржи библиографске информације (метаподатке) о публикацији, као и хипервезу (линк) ка комплетном тексту публикације који је доступан у складу са политиком издавача (бесплатно или уз одговарајућу надокнаду).
  3. Ако се URI-адреса који води ка приступној страници публикације промени, корисник о томе не мора да води рачуна. Систем DOI брине о томе да неизмењени DOI трансформише у нову, одговарајућу URI-адресу.

Какву структуру има DOI?

Анализирајмо DOI:

10.18485/analiff.2015.27.1.3

DOI је низ алфанумеричких карактера који се састоји из префикса и суфикса. Границу између префикса и суфикса представља коса црта ('/') која се третира као саставни део суфикса.

DOI префикс (у овом случају 10.18485) идентификује издавача (у овом примеру Филолошки факултет Универзитета у Београду) који има право да код овлашћене агенције региструје DOI за своје публикације или публикације других издавача на њихов захтев. Филолошки факултет је 2015. године успоставио сарадњу са агенцијом Crossref и добио префикс 10.18485. Филолошки факултет Универзитета у Београду има право да региструје DOI за публикације које сам издаје, као и за публикације других издавача (на њихов захтев), али DOI-префикс свих тако регистрованих публикација мора бити исти: 10.18485.

Што се тиче DOI-суфикса, издавач са правом да региструје DOI за публикације може да додели произвољан суфикс публикацији (у овом примеру '/analiff.2015.27.1.3') уз услов да је коначни (комплетни) DOI јединствен у Систему DOI, тј. да одговара само једној јединој публикацији. У овом примеру суфикс се састоји од скраћеног назива часописа, године издања, годишта, броја (свеске) и редног броја чланка у часопису.

Како да региструјете DOI за своју публикацију?

У зависности од величине издавачке продукције, корисник из Србије који жели да региструје DOI за своја издања може то да учини на три начина:

  1. Постоји листа часописа којима доделу DOI броја финансира Министарство науке Републике Србије. Ако се Ваш часопис налази на тој листи, Народна библиотека Србије (doiSerbia) ће доделити DOI за сваки чланак тог часописа, а трошкове ће сносити Министарство науке Републике Србије.
  2. Ако имате огромну издавачку продукцију, можете склопити уговор са овлашћеном агенцијом која региструје DOI за све врсте публикација, на пример са агенцијом Crossref.
  3. Ако имате мању издавачку продукцију, исплативије је да склопите уговор са неким издавачем из Србије који има уговор са овлашћеном агенцијом за регистрацију DOI бројева.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, као издавач који има право да региструје DOI бројеве за публикације, нуди следеће услуге:

Пакет 1 (нови корисници којима се први пут додељује DOI број)

Пакет 2 (корисници којима је раније неки други издавач доделио DOI бројеве, а желе да те DOI бројеве пренесу на Филолошки факултет који би им убудуће додељивао нове DOI бројеве)

Упутство за кориснике

Упутство за уреднике штампаних часописа

У случају да се по први пут чланцима часописа додељују DOI бројеви, уредник часописа треба да достави следеће податке на адресу :

DOI број се додељује у завршној фази припреме часописа за штампу, у исто време када и УДК број. Додела DOI бројева не захтева превише времена, што се не може рећи за њихову регистрацију, пошто је неопходно обрадити и проверити метаподатке за сваки чланак свеске и припремити их у формату који захтева агенција за регистрацију DOI бројева (у нашем случају: Crossref). Управо је то разлог да се што пре достави комплетна публикација (свеска часописа) у формату PDF, такозвана претконачна верзија. Поздразумева се да после израде коначне електронске верзије свеске часописа неће бити измена у редоследу чланака, њиховој пагинацији (прва и последња страница чланка), насловима чланака, као ни у именима и редоследу аутора појединачних чланака.

На основу достављене претконачне верзије се генерише предрачун о укупним трошковима регистрације DOI бројева за одговарајућу свеску часописа и доставља особи задуженој за контакт која заступа часопис. По извршеној уплати, приступа се изради и регистрацији DOI бројева.

Рок за израду DOI броја је два радна дана. Уреднику се доставља списак DOI бројева у облику хипервеза (линкова) које треба додати у публикацију уз сваки појединачни чланак (препорука је да то буде испод УДК броја). Иако хипервезе упућују на одређене адресе на вебу (URI), те адресе неће бити валидне све док се не заврши регистрација одговарајућих DOI бројева, па их не треба тестирати.

Од особе задужене за контакт се очекује да, када у прелом свеске часописа буду додати DOI и УДК бројеви, пошаље коначну верзију свеске како би се за појединачне чланке креирале електронске верзије комплетног текста и проверили претходно обрађени метаподаци. Од тренутка приспећа коначне верзије свеске часописа, провера метаподатака, креирање комплетне верзије текста појединачних чланака и накнадна обрада може трајати 5-7 радних дана, зависно од промена у односу на претконачну верзију. Када се комплетира обрада и провера метаподатака, форматирани метаподаци се шаљу агенцији Crossref, а особи задуженој за контакт која заступа часопис се шаље рачун и одговарајуће обавештење о завршетку регистрације DOI бројева. Хипервезе у електронској верзији комплетног текста чланака постају активне, а метаподацима о чланку и његовом комплетном тексту се може приступити преко DOI броја.

Упутство за уреднике електронских часописа и штампаних часописа са електронском верзијом часописа на вебу

Упутство о регистрацији DOI бројева намењено уредницима електронских часописа и штампаних часописа са електронском верзијом часописа на вебу је фактички исто као и у случају штампаних часописа, уз одређене допуне.

Електронски часописи, односно штампани часописи са електронском верзијом часописа на вебу, по дефиницији имају презентацију на вебу на којој је доступан комплетан текст сваког појединачног чланка свеске часописа за коју се захтева DOI број. Поједини сајтови објављују само комплетан коначан прелом свеске (цела свеска је један документ у формату PDF), неки нуде преглед и преузимање посебног документа (у формату PDF или HTML) за сваки појединачни чланак, а неретко је заступљено комбиновање оба приступа. У потоња два случаја се дешава да сваки чланак има своју личну страницу (у даљем тексту: приступна страница чланка) на којој су, поред линка ка комплетном тексту, наведени и метаподаци о самом чланку (наслов, аутори, пагинација, итд.), међу њима и одговарајући DOI број чланка. У случају навођења DOI броја на приступној страници чланка неопходно је поштовати следеће обавезе и препоруке:

Упутство за уреднике електронских часописа који користе OJS (Open Journal System)

Све наведено у Упутству за уреднике електронских часописа примењује се и у овом случају уз одређене допуне. Наведена упутства, примери, слике итд. односе се само на новије верзије OJS-а (3.x).

Унос DOI-бројева у OJS и њихова провера

Када се чланцима доделе DOI-бројеви, администратор OJS-а или особа са одговарајућом OJS-улогом (главни уредник, технички уредник итд.) уноси саме бројеве у OJS. Унос је могућ ако је одговарајући OJS-додатак (енгл. plugin) из групе додатака који се односе на јавне идентификаторе (енгл. Public Identifier Plugins) претходно инсталиран, активиран (енгл. enabled) и подешен. Сам додатак се зове по одговарајућем јавном идентификатору: DOI. Ин

Додатак за DOI се активира (enabled) и подешава само једном (Слика 1). Клик на Settings (Слика 1) отвара дијалог за подешавања (Слика 2). Најважнија подешавања су:

Група додатака који се односе на јавне идентификаторе (Website > Plugins > Public Identifier Plugins)
Подешавања додатка DOI (DOI Settings)

Унос DOI-бројева се обавља приликом припремања будуће свеске (енгл. Future Issue) за објављивање (Слика 3). Свака свеска се може уређивати (енгл. Edit) и прегледати (енгл. Preview). Опција за уређивање свеске (Edit) се користи за унос DOI-бројева, док се опција за преглед свеске (Preview) користи за проверу унетих DOI-бројева.

Опција за уређивање свеске (Edit) нуди најпре списак унетих чланака, тј. садржај свеске (картица Table of Contents) из ког се може одабрати појединачни чланак (Слика 4). Опција Submission појединачног чланка, између осталог, омогућава да се унесе његов DOI-број (Слика 4). Активирање опције Submission отвара дијалог у коме се најпре бира картица Publication, потом поткартица Identifiers, што резултира приказом поља у коме треба унети DOI-број (Слика 5). Унос треба потврдити, односно сачувати активирањем одговарајућег дугмета (Save).

Припремање будуће свеске (Issues > Future Issues)
Уређивање појединачног чланка (Future Issues > Edit > Table of Contents > Submission)
Унос DOI-броја (Submission > Publication > Identifiers > DOI)

Провера уноса DOI-броја је најосетљивија ставка у процесу и начин како ће се обавити зависи од тога да ли је DOI-број претходно регистрован или није.

Ако је у питању нерегистровани DOI-број (било да је у питању стара или нова свеска часописа), проверу обавља овлашћено лице са Филолошког факултета Универзитета у Београду, тј. администратор репозиторијума doiFil. У ту сврху је потребно да се том лицу отвори налог на OJS-у и да му се доделе OJS-улоге које омогућавају коришћење горенаведених опција за уређивање свеске (Edit) и преглед свеске (Preview). У питању су OJS-улоге journal manager i journal editor. Овлашћено лице користи поменуте улоге искључиво за проверу и ни на који начин не уређује сам часопис осим у договору са главним уредником и техничким уредником часописа, односно са администратором OJS-а.

У случају када је DOI-број регистрован, провера се преноси на особље часописа. У ту сврху је довољно искористити преглед свеске (Preview) и посетити приступну страну сваког појединачног чланка коме је додељен DOI-број. Ако је све у реду, на приступној страници ће бити приказан DOI-линк и клик на њега ће отворити одговарајућу страницу са метаподацима чланка на сајту репозиторијума doiFil.

У оба случаја свеска се може објавити тек када најпре стигне званична потврда да су DOI-бројеви регистровани и када је обављена провера и утврђена исправност свих одговарајућих DOI-линкова.

Случајне и фиксиране адресе приступних страница чланака у OJS-у

Ако се не примене додатна подешавања, приступне странице чланака у OJS-у имаће случајне адресе, тј. одређени почетни део адресе је фиксиран, док се крај адресе састоји од неких случајних бројева, на пример, број 81 у адреси . У случају да се после објављивања свеске примети нека грешка, па се чланак повуче (Unpublish), исправи и поново објави, случајна адреса чланка се мења, тј. уместо 81 појавиће се неки други случајни број. Слични проблеми могу да се јаве и приликом замене OJS-а новом верзијом, што може да буде ноћна мора за одржавање, поготово ако су DOI-бројеви везани за овакве адресе. Срећом, OJS нуди могућност фиксирања адреса приступних страница чланака и елиминацију случајних бројева. Нажалост, та могућност и даље не постоји за PDF-верзије чланака.

Фиксирање адреса приступних страница чланака такође користи опцију за уређивање свеске (Edit). Као и у случају уноса DOI-броја, из садржаја свеске (картица Table of Contents) се бира појединачни чланак и опција Submission. Активирање опције Submission отвара дијалог у коме се најпре бира картица Publication, потом поткартица Issue и у поље URL Path, An optional path to use in the URL instead of the ID (Слика 6) се уноси фиксирани завршетак адресе. Најбоље је унети вредност која одговара DOI-суфиксу, при чему тачке у запису DOI-суфикса треба заменити цртицама (тачке понекад нису дозвољене у адреси). На пример, ако чланак има DOI-број 10.18485/beoiber.2020.4.1.1, у поље URL Path треба унети beoiber-2020-4-1-1 чиме би се адреса са случајним бројем (81) променила у фиксирану адресу

https://beoiberistica.fil.bg.ac.rs/index.php/beoiberistica/article/view/beoiber-2020-4-1-1

Као и раније, унос треба потврдити, односно сачувати активирањем одговарајућег дугмета (Save).

Фиксирање адресe приступнe страницe чланка (Future Issues > Edit > Table of Contents > Submission > Publication > Issue > URL Path)

Упутство за уреднике зборника

Одговорна особа која заступа зборник треба да достави следеће податке на адресу :

У погледу регистрације DOI бројева за зборник и његове чланке (радове), процедура је идентична као и код часописа (укључујући и случајеве када постоји и електронска верзија штампаног зборника на вебу, односно када је у питању електронски зборник, тј. када постоји само електронска верзија зборника). Дужина процеса регистрације може бити дужа од 7 дана у случају да зборник има неколико томова, односно неколико пута више чланака него што је типичан број чланака у једној свесци часописа.

Како Систем DOI ради у пракси?

Када издавач са правом да региструје DOI за публикације приступи процесу регистрације идентификатора одређене публикације (на пример, чланка у часопису или рада у зборнику), овлашћеној агенцији за регистрацију са којом има уговор (на пример, агенцији Crossref) шаље библиографске метаподатке о самој публикацији (наслов, аутор, година издања, пагинација, годиште, свеска, итд.), њен идентификатор (DOI), као и адресу приступне странице на вебу (URI) на којој се могу наћи, поред наведених метаподатака, и друге информације о публикацији које издавач жели да учини доступним (на пример, адресу дигиталне верзије комплетног текста публикације). Издавач је у обавези да на вебу одржава приступне странице свих регистрованих публикација и да обавести агенцију уколико дође до промене адресе (URI) одређене приступне странице. С друге стране, агенција се обавезује да одржава базу информација које су проследили издавачи и да омогући веб сервис који ће кориснике на основу унетог идентификатора (DOI) одређене публикације аутоматски преусмерити на одговарајућу приступну страницу.

Претпоставимо да желимо да пронађемо чланак чији је регистровани DOI:

10.18485/analiff.2015.27.1.3

Тај податак о чланку смо највероватније пронашли у библиографији (литератури) неког рада. Ако је уредништво поштовало смернице за цитирање Система DOI, DOI чланка је форматиран као линк који корисник само треба да активира кликом:

Међутим, ако читамо штампану верзију рада или у електронској верзији DOI није форматиран као линк, постоје две могућености. Једна је да сами трансформишемо DOI у одговарајућу URI-адресу. У овом тренутку се то ради тако што се испред идентификатора чланка наводи адреса Међународне DOI фондације (енг. International DOI Foundation, IDF):

https://doi.org/

Према томе, коначна одговарајућа URI-адреса којом приступамо метаподацима о чланку је:

https://doi.org/10.18485/analiff.2015.27.1.3

Међутим, IDF, с времена на време мења адресу свог сервиса на интернету (у овом тренутку https://doi.org/), па је препорука да се сервису приступи директно на презентацији IDF-а. Коришћење сервиса је једноставно: у празно текстуално поље испод поднаслова 'Resolve a DOI Name' се уноси тражени DOI и активира се дугме Submit.

Трећи начин је да се DOI откуца у поље за претрагу неког популарног претраживача, али то не гарантује да ће публикација бити пронађена јер је претраживач можда још увек није индексирао (поготово кад су нови чланци у питању). За поједине читаче веба постоје програмски додаци који омогућавају да се директно преко идентификатора (DOI) приступи одговарајућој публикацији, један од таквих додатака нуди и сама организација IDF: Resolve a DOI Name. Корисници морају сами да инсталирају такве програмске додатке да би могли да их користе.

Напослетку, DOI Вас може одвести до одговарајуће публикације и са ове странице. Откуцајте одговарајући DOI и активирајте дугме:

Контакт

Пријава корисника и контакт

Корисници се могу пријавити за доделу DOI-бројева својим публикацијама електронском поштом на адресу: doi at fil bg ac rs.

На исти начин је могуће добити и све додатне информације у вези са доделом и одржавањем DOI-бројева.

Катедра за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета Универзитета у Београду

Редактори метаподатака:

Редактори DOI-бројева:

Администратор метаподатака и сајта:

Софтвер: