/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 38 (2026), No. temático

Vol. 38 (2026), No. 1

Vol. 37 (2025), No. 2

Vol. 37 (2025), No. 1

Vol. 36 (2024), No. 2

Vol. 36 (2024), No. 1

Vol. 35 (2023), No. 2

Vol. 35 (2023), No. 1

Vol. 34 (2022), No. 2

Vol. 34 (2022), No. 1

Vol. 33 (2021), No. 2

Vol. 33 (2021), No. 1

Vol. 32 (2020), No. 2

Vol. 32 (2020), No. 1

Vol. 31 (2019), No. 2

Vol. 31 (2019), No. 1

Vol. 30 (2018), No. 2

Vol. 30 (2018), No. 1

Vol. 29 (2017), No. 2

Vol. 29 (2017), No. 1

Vol. 28 (2016), No. 2

Vol. 28 (2016), No. 1

Vol. 27 (2015), No. 2

Vol. 27 (2015), No. 1

Фолклорне представе о ноћном небу у контексту есејистичког и антологичарског опуса Миодрага Павловића



Наташа С. Дракулић Козић
  • Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија ROR icon


Abstract

У литератури о антологичарском и есејистичком раду Миодрага Павловића месец и звезде нису детаљније разматрани ни као песнички мотиви ни као теме на које се он више пута освртао у својим огледима. Стога је циљ овог рада да осветли слику ноћног неба у Павловићевим изборима српских усмених песама, као и у ауторовим тумачењима њихових значења, при чему су у обзир узете следеће књиге: Антологија српског песништва (1964, 1984), Антологија лирске народне поезије (1982), Бој на Косову: народне песме (1989); као и Рокови поезије (1958), Дневник пене (1972), Обредно и говорно дело (1986), Поетика жртвеног обреда (1987), Говор о ничем (1987), Храм и преображење (1989), Огледи о народној и старој српској поезији (1993) и Свечаности на платоу (1999). Одабрани корпус потврђује тезу Мирче Елијадеа из књиге Свето и профано да је горњи простор, заједно са небеским телима, сакрализован, јер је недокучив човеку и као такав представља предмет фасцинације из које произилази људска потреба за сталним његовим осмишљавањем, почевши од митског поимања, све до песничких визија. Прегледана релевантна литература на дату тему и аналитичко читање назначене грађе указују на то да фолклорне представе о ноћном небу посебно инспиришу Миодрага Павловића, при чему он пажњу посвећује њиховим специфичностима у традиционалној култури Срба, с једне стране, као и њиховој универзалној, архетипској симболици, карактеристичној за митологију и религију различитих народа, с друге стране. Усмена поетска имагинација креира слику о месецу и звездама која је растегљива, те ће она бити приказана у контексту њене покретљивости, а с обзиром на студију Ваздух и снови Гастона Башлара.

Анали Филолошког факултета, Vol. 37 (2025), No. 1, p. 221–234

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{drakulickozic2025:mpavlovicnocnebo, title = {Фолклорне представе о ноћном небу у контексту есејистичког и антологичарског опуса Миодрага Павловића}, author = {Дракулић Козић, Наташа С.}, orcid = {0000-0001-6168-3106}, affiliation = {Институт за књижевност и уметност}, affid = {https://ror.org/03rxts749}, affplace = {Београд, Србија}, department = {nodepartment}, journal = {Анали Филолошког факултета}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0}, issn = {0522-8468}, eissn = {2787-1037}, year = {2025}, volume = {37}, number = {1}, pages = {221--234}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У литератури о антологичарском и есејистичком раду Миодрага Павловића месец и звезде нису детаљније разматрани ни као песнички мотиви ни као теме на које се он више пута освртао у својим огледима. Стога је циљ овог рада да осветли слику ноћног неба у Павловићевим изборима српских усмених песама, као и у ауторовим тумачењима њихових значења, при чему су у обзир узете следеће књиге: Антологија српског песништва (1964, 1984), Антологија лирске народне поезије (1982), Бој на Косову: народне песме (1989); као и Рокови поезије (1958), Дневник пене (1972), Обредно и говорно дело (1986), Поетика жртвеног обреда (1987), Говор о ничем (1987), Храм и преображење (1989), Огледи о народној и старој српској поезији (1993) и Свечаности на платоу (1999). Одабрани корпус потврђује тезу Мирче Елијадеа из књиге Свето и профано да је горњи простор, заједно са небеским телима, сакрализован, јер је недокучив човеку и као такав представља предмет фасцинације из које произилази људска потреба за сталним његовим осмишљавањем, почевши од митског поимања, све до песничких визија. Прегледана релевантна литература на дату тему и аналитичко читање назначене грађе указују на то да фолклорне представе о ноћном небу посебно инспиришу Миодрага Павловића, при чему он пажњу посвећује њиховим специфичностима у традиционалној култури Срба, с једне стране, као и њиховој универзалној, архетипској симболици, карактеристичној за митологију и религију различитих народа, с друге стране. Усмена поетска имагинација креира слику о месецу и звездама која је растегљива, те ће она бити приказана у контексту њене покретљивости, а с обзиром на студију Ваздух и снови Гастона Башлара.}, note = {12}, doi = {10.18485/analiff.2025.37.1.12}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=analiff-2025-37-1&i=12}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/analiff/2025-1/analiff-2025-37-1-12.pdf} }