/ Faculty of Philology, University of Belgrade

Issues:

Vol. 38 (2026), No. temático

Vol. 38 (2026), No. 1

Vol. 37 (2025), No. 2

Vol. 37 (2025), No. 1

Vol. 36 (2024), No. 2

Vol. 36 (2024), No. 1

Vol. 35 (2023), No. 2

Vol. 35 (2023), No. 1

Vol. 34 (2022), No. 2

Vol. 34 (2022), No. 1

Vol. 33 (2021), No. 2

Vol. 33 (2021), No. 1

Vol. 32 (2020), No. 2

Vol. 32 (2020), No. 1

Vol. 31 (2019), No. 2

Vol. 31 (2019), No. 1

Vol. 30 (2018), No. 2

Vol. 30 (2018), No. 1

Vol. 29 (2017), No. 2

Vol. 29 (2017), No. 1

Vol. 28 (2016), No. 2

Vol. 28 (2016), No. 1

Vol. 27 (2015), No. 2

Vol. 27 (2015), No. 1

Стереотипи о половима у расправама о углађености Николе Фареа и Жака ди Боска



Жељка П. Јанковић
  • Универзитет у Београду — Филолошки факултет, Београд, Србија ROR icon
    Катедра за романистику


Abstract

У раду се испитује заступљеност стереотипа о мушкарцима и о женама у двема утицајним расправама о углађености у Француској у XVII веку: Углађеном човеку Николе Фареа (1630) и Пристојној жени (1632–1636) Жака ди Боска. Најпре се представља идеал углађености – honnêteté – и развој значења полисемичног придева honnête, који показује родну маркираност у синтагмама honnête homme (углађени или пристојни човек/мушкарац) и honnête femme (углађена, пристојна, честита жена). Затим се пружају примери уврежених ставова о мушкој и женској „природи” – и карактерним особинама које из ње проистичу – у доминантним дискурсима у Француској у XVII веку, који се ослањају на Аристотелова и Галенова разматрања о полним разликама, и на основу којих се учвршћује идеја о инфериорности жена у односу на мушкарце. Указује се и на еманципаторске противаргументе у Расправи о женама започетој у XV веку, чију је синтезу пружио Балтасаре Кастиљоне у Дворанину, расправи која је пресудно утицала на обликовање идеала углађености у Француској и чију имитацију доноси Фареова расправа. Анализа корпуса потврђује да је идеал углађености у Француској у XVII веку родно маркиран. Друштвени конструкти углађеног мушкарца и углађене жене код Фареа и Ди Боска преузимају одређене вишевековне стереотипе о мушкарцима и женама: поред заједничких особина, неопходних и мушкарцима и женама за успех у друштву (дражесност, нехајност, умереност, умеће вођења разговора), женама се, услед њихове наводно хладне, влажне и грешне природе, намеће идеал стидљивости, чедности, честитости и беспоговорне бриге за врлину.

Анали Филолошког факултета, Vol. 37 (2025), No. 1, p. 259–276

Citation export:

Show citation button Show BibTeX button

@article{jankovic2025:farediboskpolstereotip, title = {Стереотипи о половима у расправама о углађености Николе Фареа и Жака ди Боска}, author = {Јанковић, Жељка П.}, orcid = {0000-0002-0339-9059}, affiliation = {Универзитет у Београду — Филолошки факултет}, affid = {https://ror.org/038hqgh39}, affplace = {Београд, Србија}, department = {Катедра за романистику}, journal = {Анали Филолошког факултета}, license = {https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0}, issn = {0522-8468}, eissn = {2787-1037}, year = {2025}, volume = {37}, number = {1}, pages = {259--276}, howpublished = {print}, language = {serbian}, abstract = {У раду се испитује заступљеност стереотипа о мушкарцима и о женама у двема утицајним расправама о углађености у Француској у XVII веку: Углађеном човеку Николе Фареа (1630) и Пристојној жени (1632–1636) Жака ди Боска. Најпре се представља идеал углађености – honnêteté – и развој значења полисемичног придева honnête, који показује родну маркираност у синтагмама honnête homme (углађени или пристојни човек/мушкарац) и honnête femme (углађена, пристојна, честита жена). Затим се пружају примери уврежених ставова о мушкој и женској „природи” – и карактерним особинама које из ње проистичу – у доминантним дискурсима у Француској у XVII веку, који се ослањају на Аристотелова и Галенова разматрања о полним разликама, и на основу којих се учвршћује идеја о инфериорности жена у односу на мушкарце. Указује се и на еманципаторске противаргументе у Расправи о женама започетој у XV веку, чију је синтезу пружио Балтасаре Кастиљоне у Дворанину, расправи која је пресудно утицала на обликовање идеала углађености у Француској и чију имитацију доноси Фареова расправа. Анализа корпуса потврђује да је идеал углађености у Француској у XVII веку родно маркиран. Друштвени конструкти углађеног мушкарца и углађене жене код Фареа и Ди Боска преузимају одређене вишевековне стереотипе о мушкарцима и женама: поред заједничких особина, неопходних и мушкарцима и женама за успех у друштву (дражесност, нехајност, умереност, умеће вођења разговора), женама се, услед њихове наводно хладне, влажне и грешне природе, намеће идеал стидљивости, чедности, честитости и беспоговорне бриге за врлину.}, note = {14}, doi = {10.18485/analiff.2025.37.1.14}, doiurl = {http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=analiff-2025-37-1&i=14}, url = {http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/analiff/2025-1/analiff-2025-37-1-14.pdf} }