Стереотипи о половима у расправама о углађености Николе Фареа и Жака ди Боска

У раду се испитује заступљеност стереотипа о мушкарцима и о женама у двема утицајним расправама о углађености у Француској у XVII веку: Углађеном човеку Николе Фареа (1630) и Пристојној жени (1632–1636) Жака ди Боска. Најпре се представља идеал углађености – honnêteté – и развој значења полисемичног придева honnête, који показује родну маркираност у синтагмама honnête homme (углађени или пристојни човек/мушкарац) и honnête femme (углађена, пристојна, честита жена). Затим се пружају примери уврежених ставова о мушкој и женској „природи” – и карактерним особинама које из ње проистичу – у доминантним дискурсима у Француској у XVII веку, који се ослањају на Аристотелова и Галенова разматрања о полним разликама, и на основу којих се учвршћује идеја о инфериорности жена у односу на мушкарце. Указује се и на еманципаторске противаргументе у Расправи о женама започетој у XV веку, чију је синтезу пружио Балтасаре Кастиљоне у Дворанину, расправи која је пресудно утицала на обликовање идеала углађености у Француској и чију имитацију доноси Фареова расправа. Анализа корпуса потврђује да је идеал углађености у Француској у XVII веку родно маркиран. Друштвени конструкти углађеног мушкарца и углађене жене код Фареа и Ди Боска преузимају одређене вишевековне стереотипе о мушкарцима и женама: поред заједничких особина, неопходних и мушкарцима и женама за успех у друштву (дражесност, нехајност, умереност, умеће вођења разговора), женама се, услед њихове наводно хладне, влажне и грешне природе, намеће идеал стидљивости, чедности, честитости и беспоговорне бриге за врлину.
Citation export: |
![]() |
![]() |