Шта је DOI?

DOI је енглески акроним за Digital Object Identifier, односно дигитални идентификатор објекта (а не идентификатор дигиталног објекта).

Међународна организација за стандарде (ISO) је 2012. године усвојила стандард ISO 26324:2012(en) којим "Систем DOI обезбеђује инфраструктуру за непрекидну, јединствену идентификацију објеката било ког типа".

Meђу првима који су у пракси применили стандард ISO 26324:2012(en) су издавачи како би побољшали приступ својој издавачкој продукцији преко интернета, односно повећали видљивост и цитираност својих публикација на глобалном нивоу.

Зашто DOI?

Дигитализација и развој интернета су повећали видљивост и доступност публикација, без обзира да ли су у питању накнадне дигиталне верзије штампаних публикација или публикације које су оригинално настале као дигиталне, односно као резултат електронског издаваштва. Доступност произвољног ресурса, укључујући и дигиталне публикације, преко веба или неког другог сервиса на интернету, условљена је поседовањем јединствене адресе, тј. једнозначног (униформног) идентификатора ресурса (енг. Uniform Resource Identifier - URI). На пример, презентација Филолошког факултета Универзитета у Београду, као дигитални ресурс на интернету, доступна је захваљујући томе што поседује следећи URI: http://www.fil.bg.ac.rs.

Доступност дигиталних публикација преко различитих сервиса интернета, пре свега преко веба, отворила је могућност да се све више у научним радовима цитирају извори са интернета навођењем одговарајућих библиографских метаподатака, укључујући и адресу (URI) извора.

Пракса је, међутим, показала да се истој дигиталној публикацији неретко придружује више различитих адреса, што изазива шаренолико цитирање исте публикације (различити аутори приликом цитирања наводе различити URI за исту публикацију), а у случају када из техничких или других разлога неки URI публикације постане неважећи (гашење домена коме припада URI, повлачење верзије чланка са веба, итд.), самим тим се и обесмишљава цитирање у којем је URI наведен. Осим тога, ако се за цитирање исте публикације користе различите адресе (URI), отежава се утврђивање који аутор цитира одређену публикацију и колико је пута цитирана одређена публикација. Уз све то, уредник дигиталне публикације на интернету може после неког времена да промени њену садржину, па је потребно да аутор, који у свом раду цитира одређену дигиталну публикацију на интернету, наведе не само адресу (URI) извора, већ и датум и време када је тој адреси приступио.

Систем заснован на дигиталном идентификатору објекта (систем DOI) решава наведене проблеме на следећи начин:

  1. DOI, као и URI-адреса, једнозначно идентификује публикацију (као и сваки објекат) доступну преко интернета. Међутим, битна разлика је што се једној публикацији може доделити само један DOI који важи непрекидно.
  2. Када корисник пошаље захтев систему DOI како би приступио публикацији на основу њеног валидног дигиталног идентификатора објекта (DOI), систем DOI аутоматски трансформише одговарајући идентификатор у адресу (URI) и преусмерава корисника на приступну страницу публикације. Приступна страница садржи библиографске информације (метаподатке) о публикацији, као и хипервезу (линк) ка комплетном тексту публикације који је доступан у складу са политиком издавача (бесплатно или уз одговарајућу надокнаду).
  3. Ако се URI-адреса који води ка приступној страници публикације промени, корисник о томе не мора да води рачуна. Систем DOI брине о томе да неизмењени DOI трансформише у нову, одговарајућу URI-адресу.

Какву структуру има DOI?

Анализирајмо DOI:

10.18485/analiff.2015.27.1.3

DOI је низ алфанумеричких карактера који се састоји из префикса и суфикса. Границу између префикса и суфикса представља коса црта ('/') која се третира као саставни део суфикса.

DOI префикс (у овом случају 10.18485) идентификује издавача (у овом примеру Филолошки факултет Универзитета у Београду) који има право да код овлашћене агенције региструје DOI за своје публикације или публикације других издавача на њихов захтев. Филолошки факултет је 2015. године успоставио сарадњу са агенцијом Crossref и добио префикс 10.18485. Филолошки факултет Универзитета у Београду има право да региструје DOI за публикације које сам издаје, као и за публикације других издавача (на њихов захтев), али DOI-префикс свих тако регистрованих публикација мора бити исти: 10.18485.

Што се тиче DOI-суфикса, издавач са правом да региструје DOI за публикације може да додели произвољан суфикс публикацији (у овом примеру '/analiff.2015.27.1.3') уз услов да је коначни (комплетни) DOI јединствен у Систему DOI, тј. да одговара само једној јединој публикацији. У овом примеру суфикс се састоји од скраћеног назива часописа, године издања, годишта, броја (свеске) и редног броја чланка у часопису.

Како да региструјете DOI за своју публикацију?

У зависности од величине издавачке продукције, корисник из Србије који жели да региструје DOI за своја издања може то да учини на три начина:

  1. Постоји листа часописа којима доделу DOI броја финансира Министарство науке Републике Србије. Ако се Ваш часопис налази на тој листи, Народна библиотека Србије (doiSerbia) ће доделити DOI за сваки чланак тог часописа, а трошкове ће сносити Министарство науке Републике Србије.
  2. Ако имате огромну издавачку продукцију, можете склопити уговор са овлашћеном агенцијом која региструје DOI за све врсте публикација, на пример са агенцијом Crossref.
  3. Ако имате мању издавачку продукцију, исплативије је да склопите уговор са неким издавачем из Србије који има уговор са овлашћеном агенцијом за регистрацију DOI бројева.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, као издавач који има право да региструје DOI бројеве за публикације, нуди следеће услуге:

Упутство за кориснике

Упутство за уреднике штампаних часописа

У случају да се по први пут чланцима часописа додељују DOI бројеви, уредник часописа треба да достави следеће податке на адресу :

DOI број се додељује у завршној фази припреме часописа за штампу, у исто време када и УДК број. Додела DOI бројева не захтева превише времена, што се не може рећи за њихову регистрацију, пошто је неопходно обрадити и проверити метаподатке за сваки чланак свеске и припремити их у формату који захтева агенција за регистрацију DOI бројева (у нашем случају: Crossref). Управо је то разлог да се што пре достави комплетна публикација (свеска часописа) у формату PDF, такозвана претконачна верзија. Поздразумева се да после израде коначне електронске верзије свеске часописа неће бити измена у редоследу чланака, њиховој пагинацији (прва и последња страница чланка), насловима чланака, као ни у именима и редоследу аутора појединачних чланака.

На основу достављене претконачне верзије се генерише предрачун о укупним трошковима регистрације DOI бројева за одговарајућу свеску часописа и доставља особи задуженој за контакт која заступа часопис. По извршеној уплати, приступа се изради и регистрацији DOI бројева.

Рок за израду DOI броја је два радна дана. Уреднику се доставља списак DOI бројева у облику хипервеза (линкова) које треба додати у публикацију уз сваки појединачни чланак (препорука је да то буде испод УДК броја). Иако хипервезе упућују на одређене адресе на вебу (URI), те адресе неће бити валидне све док се не заврши регистрација одговарајућих DOI бројева, па их не треба тестирати.

Од особе задужене за контакт се очекује да, када у прелом свеске часописа буду додати DOI и УДК бројеви, пошаље коначну верзију свеске како би се за појединачне чланке креирале електронске верзије комплетног текста и проверили претходно обрађени метаподаци. Од тренутка приспећа коначне верзије свеске часописа, провера метаподатака, креирање комплетне верзије текста појединачних чланака и накнадна обрада може трајати 5-7 радних дана, зависно од промена у односу на претконачну верзију. Када се комплетира обрада и провера метаподатака, форматирани метаподаци се шаљу агенцији Crossref, а особи задуженој за контакт која заступа часопис се шаље рачун и одговарајуће обавештење о завршетку регистрације DOI бројева. Хипервезе у електронској верзији комплетног текста чланака постају активне, а метаподацима о чланку и његовом комплетном тексту се може приступити преко DOI броја.

Упутство за уреднике електронских часописа и штампаних часописа са електронском верзијом часописа на вебу

Упутство о регистрацији DOI бројева намењено уредницима електронских часописа и штампаних часописа са електронском верзијом часописа на вебу је готово исто као и у случају штампаних часописа. Разлика је у томе што електронски часописи, односно штампани часописи са електронском верзијом часописа на вебу, по дефиницији имају презентацију на вебу на којој је доступан комплетан текст сваког појединачног чланка свеске часописа за коју се захтева DOI број. Из тог разлога су сами одговорни за комплетан текст сваког појединачног чланка свеске часописа и није потребно да достављају ни претконачну ни коначну верзију свеске часописа, већ да, уместо тога, пошаљу коначну адресу на вебу (URI) сваког појединачног чланка у коме су навели одговарајући DOI (као хипервезу) и УДК број. При томе, сваки чланак мора да има посебну адресу на вебу (URI) и та адреса се до краја процеса регистрације не сме мењати, а часопис одговара за валидност адресе.

Ако икада и дође до промене адресе комплетног текста појединачних чланака, неопходно је одмах доставити адресу списак одговарајућих нових и старих адреса комплетног текста чланака, као и навести основне податке о свесци часописа (назив, ISSN или еISSN часописа, годиште, односно број свеске), како би се ажурирала база метаподатака.

Упутство за уреднике зборника

Одговорна особа која заступа зборник треба да достави следеће податке на адресу :

У погледу регистрације DOI бројева за зборник и његове чланке (радове), процедура је идентична као и код часописа (укључујући и случајеве када постоји и електронска верзија штампаног зборника на вебу, односно када је у питању електронски зборник, тј. када постоји само електронска верзија зборника). Дужина процеса регистрације може бити дужа од 7 дана у случају да зборник има неколико томова, односно неколико пута више чланака него што је типичан број чланака у једној свесци часописа.

Како Систем DOI ради у пракси?

Када издавач са правом да региструје DOI за публикације приступи процесу регистрације идентификатора одређене публикације (на пример, чланка у часопису или рада у зборнику), овлашћеној агенцији за регистрацију са којом има уговор (на пример, агенцији Crossref) шаље библиографске метаподатке о самој публикацији (наслов, аутор, година издања, пагинација, годиште, свеска, итд.), њен идентификатор (DOI), као и адресу приступне странице на вебу (URI) на којој се могу наћи, поред наведених метаподатака, и друге информације о публикацији које издавач жели да учини доступним (на пример, адресу дигиталне верзије комплетног текста публикације). Издавач је у обавези да на вебу одржава приступне странице свих регистрованих публикација и да обавести агенцију уколико дође до промене адресе (URI) одређене приступне странице. С друге стране, агенција се обавезује да одржава базу информација које су проследили издавачи и да омогући веб сервис који ће кориснике на основу унетог идентификатора (DOI) одређене публикације аутоматски преусмерити на одговарајућу приступну страницу.

Претпоставимо да желимо да пронађемо чланак чији је регистровани DOI:

10.18485/analiff.2015.27.1.3

Тај податак о чланку смо највероватније пронашли у библиографији (литератури) неког рада. Ако је уредништво поштовало смернице за цитирање Система DOI, DOI чланка је форматиран као линк који корисник само треба да активира кликом:

Међутим, ако читамо штампану верзију рада или у електронској верзији DOI није форматиран као линк, постоје две могућености. Једна је да сами трансформишемо DOI у одговарајућу URI-адресу. У овом тренутку се то ради тако што се испред идентификатора чланка наводи адреса Међународне DOI фондације (енг. International DOI Foundation, IDF):

https://doi.org/

Према томе, коначна одговарајућа URI-адреса којом приступамо метаподацима о чланку је:

https://doi.org/10.18485/analiff.2015.27.1.3

Међутим, IDF, с времена на време мења адресу свог сервиса на интернету (у овом тренутку https://doi.org/), па је препорука да се сервису приступи директно на презентацији IDF-а. Коришћење сервиса је једноставно: у празно текстуално поље испод поднаслова 'Resolve a DOI Name' се уноси тражени DOI и активира се дугме Submit.

Трећи начин је да се DOI откуца у поље за претрагу неког популарног претраживача, али то не гарантује да ће публикација бити пронађена јер је претраживач можда још увек није индексирао (поготово кад су нови чланци у питању). За поједине читаче веба постоје програмски додаци који омогућавају да се директно преко идентификатора (DOI) приступи одговарајућој публикацији, један од таквих додатака нуди и сама организација IDF: Resolve a DOI Name. Корисници морају сами да инсталирају такве програмске додатке да би могли да их користе.

Напослетку, DOI Вас може одвести до одговарајуће публикације и са ове странице. Откуцајте одговарајући DOI и активирајте дугме:

Контакт

Пријава корисника и контакт

Корисници се могу пријавити за доделу ДОИ-бројева својим публикацијама електронском поштом на адресу: doi at fil bg ac rs.

На исти начин је могуће добити и све додатне информације у вези са доделом и одржавањем ДОИ-бројева.

Центар за дигитализацију Филолошког факултета у Београду

Управник:

Редактори метаподатака:

Редактори ДОИ-бројева:

Администратор метаподатака:

Софтвер и администрација сајта: